ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге посланице Тимотеју светог апостола Павла (Зач. 290 – гл. 1, ст. 1-2, 8-18)
Павле, апостол Христа Исуса по вољи Божијој, према обећању живота у Христу Исусу, Тимотеју, љубљеноме чеду: благодат, милост, мир од Бога Оца и Христа Исуса Господа нашега. Не постиди се, дакле, страдања Господа нашега, ни мене сужња његова, него буди ми састрадалник у јеванђељу по сили Бога, који нас спасе и призва призвањем светим, не по делима нашим, него по својој вољи и благодати датој нам у Христу Исусу пре вечних времена, а сада показаној јављањем Спаситеља нашега Исуса Христа, који разруши смрт и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем, за које сам ја постављен проповедник и апостол и учитељ незнабожаца. Из тога разлога ово и страдам, али се не стидим; јер знам Коме сам поверовао, и уверен сам да је Он кадар сачувати залог мој за онај дан. Као образац здраве науке имај оно што си чуо од мене у вери и љубави у Христу Исусу. Добро завештање сачувај Духом Светим, који обитава у нама. То знаш да се одвратише од мене сви они у Азији, међу којима су Фигел и Ермоген. Господ нека даде милост Онисифорову дому, јер ме је много пута окрепио, и окова мојих није се постидео, него дошавши у Рим још ревносније ме потражи и нађе. Нека му даде Господ да нађе милост код Господа у онај дан. А колико ми је у Ефесу послужио, ти најбоље знаш.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 95 • Гл. 19, ст. 12-28)
Рече Господ причу ову: Човек неки племенита рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, па да се врати. Дозвавши пак десет својих слугу, даде им десет кеса сребра и каза им: Тргујте док се не вратим. А његови грађани мрзели су га, и послаше за њим изасланство говорећи: Нећемо да он царује над нама. И догоди се, када се он вратио примивши царство, рече да му дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који зарадио. И дође први говорећи: Господару, кеса твоја донесе десет кеса. И рече му: Добро, добри слуго; за то што си у најмањем био веран, ево ти власт над десет градова. И дође други говорећи: Господару, кеса твоја донесе пет кеса. А он рече и њему: И ти буди над пет градова. И трећи дође говорећи: Господару, ево твоја кеса коју сам држао завезану у убрусу; јер сам се бојао тебе, зато што си човек строг: узимаш што ниси оставио, и жањеш што ниси сејао, и сабираш где ниси вејао. А он му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја човек строг, који узимам што нисам оставио, и жањем што нисам сејао, и сабирам где нисам вејао. Па зашто ниси дао сребро моје у мењачницу, и дошавши ја бих га примио са добитком? И рече присутнима: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса. И рекоше му: Господару, он има десет кеса. Кажем вам пак: Свакоме који има даће се; а од онога који нема, узеће се и оно што има. А оне непријатеље моје који нису хтели да ја царујем над њима, доведите амо, и исеците их преда мном. И рекавши ово, пође Исус напред идући навише у Јерусалим.
ТУМАЧЕЊЕ
Добро чувајте у вери и љубави речи које сам вам рекао, који су у Исусу Христу (о људском схватању и Крсту)
Ништа није горе од човек који узима да мери и суди Божије ствари, али према људским мерилима… Видите како су Маркион, Манес, Валентинијан, и многи други јеретици унизили учење о Цркви Божијој, како су мерили Божије ствари људским схватањем, па су – на крају – осрамоћени од Бога. Али то није била срамота, већ слава, пошто говоримо о Крсту Христовом. Нема већег знака љубави Божије за човечанство – нити је тај знак рај, нити море, нити земља, нити стварање свих ствари из ничега, нити било шта друго – као што је Крст на коме је Господ био прикован. То и апостол Павле истиче: А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осми крстом Господа нашег Исуса Христа, ког ради разапе се мени свет, и ја свету (Гал. 6, 14). Зато Павле из прва и подстиче своје ученике речима да вас не буде срамота да сведочите нашег Господа, што значи да нас не буде срамота да проповедамо Онога који је Распет, већ да Га и славимо. Смрт је спасила свет на Крсту. Та смрт је повезала небо и земљу, та смрт је уништила моћ ђавола и начинила људе анђелима и синовима Божијим, та смрт је подигла (воздигла) нашу природу на царски престо. Ти окови су били да би многи били преобраћени… Рачунајте да сте добили много, не својом силом, већ Божијом. Ваше је само да изаберете Бога и да будете ревносни, а Бог је Тај који ваше страдање уздиже… Он онда показује Своју Силу. Схватите да ће бити спасени они призвани.
Ко ће нас спасити и позвати нас светим призивом, не на основу наших дела, већ Његовим благословом
Како је Господ позвао људе светим призивом? То значи да их је Он начинио светима, иако су били грешни. То није наш, већ Божији дар. Нико се Њему не жали, нити Га осуђује, али је Његова Воља та која нас спасава… То је одређено од искона, јер такве ствари може да уради само Исус Христос. Он је то желео од самог почетка… Он је желео да убеди своје ученике да се приближе незнабошцима и да их поучавају… Није то људски фактор, јер страдамо, већ је то зато што је и сам учитељ незнабожаца. Шта треба овде нагласити? Веру, проповедајући Јеванђеље. Јер су учитељи наши изнад биолошких родитеља, тако да су ревноснији од тебе… Слушајте учитеље своје и покоравајте им се, јер се они старају за душе ваше, као који ће дати одговор, да то с радошћу чине, а не уздишући; јер вам ово не помаже (Јевр. 13, 17).
Свештеник
Ко поштује свештеника, поштоваће и Бога, а онај ко презире свештеника урадиће то и временом са Богом. А ако вас ко не прими нити послуша речи ваше, излазећи из куће или из града оног, отресите прах с ногу својих (Мт. 10, 40)… У Старом Завету пише да поштујемо своје свештенике. Ако су људи неповерљиви према свештеницима, они ће бити неповерљиви и према Богу. Ако је свештеник лош, а Бог види како га ти поштујеш, Он ће тебе наградити. Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће (Мт. 10, 41). Знаш ли шта је свештеник? Он је анђео Господњи, па зато ако њега унижаваш, унижаваш и Бога чијом је силом рукоположен.
Како бива онда рукоположење? Ако Бог дела а рукоположени остаје лош, неће бити предмет, нити учесник у Тајни, нити ће такав добити благослов, неће бити чак ни хришћанин. Шта онда рећи, да ли Бог рукоположе и оне лоше? Бог ипак не рукополаже све, већ дејствује кроз све, и ако су они нечасни, можда ће читав народ бити спасен зато што они поштују свештеника. Он говори за добро људи кроз разне зле, и Валама, и друге зле људе (упореди са 4. Мој. 21, 22, 31), али много више говори устима свештеника. Шта Бог ради или говори за наше спасење? У коме неће да дејствује? Ако ли Он дејствује и преко Јуде неће ли делати и кроз свештенике?
Ако не осуђујемо своје ближње, нити наше учитеље, тада ћемо добити своје место. Ако неко учи лоше, макар био и анђео, не слушај га; али ако учи добро, не гледај у његов живот, већ слушај шта говори… Ако си овца, онда не брини за пастира… Свештеницима је речено: Треба да будеш бољи од других људи, јер си свештеник… Ова реченица може да значи и да ако он не буде бољи и не поправи се, може да уништи човека који га слуша. То су речи надмености, а ти слушај шта Христос говори: А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда (Мт. 12, 36).
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих. Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја. Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог (Проп. 3, 10-12). Ако тако говоримо природним очевима, пре него ли духовним, да ли им уопште и прилазимо са побожношћу. Не говорите да је такав зао? На крају, све бива по вашој вери, а свештеници су само символ. Жртва је иста, коју приноси обичан човек, било да је то Петар или Павле… Исто даје Христос својим ученицима и свештеницима који сада служе уместо апостола. Ништа мање они неће добити, јер није човек који освећује, већ Онај који је осветио оне који даље освећују. Све је у једној вери… Дух је одмах осенио Корнилија, јер је он испунио свој део и показао своју веру. (Св. Јован Златоуст, Омилија 2 на 2. Тим. 1)
Шта је рукоположење? То је Дар, Благослов… Ако је човек наречен за свештеничку службу, он не зависи од грехова, нити ће бити кажњен, већ ће благословом уживати у мноштву добара, праведних и обожених ствари. За Господа је све то прихватљиво, зато што Он прима све, чак и оне који су згрешили стотину пута, па их је Он поставио на своје место у Царству. Нека би и ми могли да дохватимо то место у дан таквог дара… То ће бити дан благодати, Божанског благослова, тако да и ми можемо да очекујемо венац славе… И поред великих зала, Он нас и прима и ослобађа, а ослобађа нас од свега што преживљавамо…
Он показује да је то оружје, којим нас неће оборити, већ ће нас чинити јачим… Ако страдате ради Христа, чините то достојанствено и радујте се.
Ни једно задовољство није веће од чисте савести. Зато је апостол Павле био истински срећан и испуњен… (Св. Јован Златоуст, Омилија 12 на 2. Кор. 6, 1, 3, 5)
