ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Тимотеју светог апостола Павла (Зач. 285 – гл. 4, ст. 4-8, 16)
Чедо Тимотеју, свако је створење Божије добро и ништа није за одбацивање кад се прима са захвалношћу, јер се освећује речју Божијом и молитвом. Ово саветујући браћи, бићеш добар служитељ Исуса Христа, одгајен речима вере и добром науком којој си следовао. А поганих и бабских прича клони се и вежбај се у побожности. Јер телесно вежбање за мало је корисно, а побожност је корисна у свему, пошто она има обећање живота садашњега и будућега. Пази на себе и на науку, истрај у томе; јер чинећи ово, спасићеш и себе и оне који те слушају.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 82 • Гл. 16, ст. 15-18; гл. 17, ст. 1-4)
Рече Господ Јудејима који су му пришли: Ви сте они који се правите праведни пред људима, али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо, гадост је пред Богом. Закон и Пророци су до Јована; од тада се Царство Божије благовести, и сваки се труди да уђе у њега. А лакше је небу и земљи проћи неголи једној цртици из Закона пропасти. Сваки који отпушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и сваки који се жени распуштеницом, прељубу чини. А и ученицима својим говораше: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе преко кога долазе. Боље би му било да му се воденични камен обеси о врат и да га баце у море, него да саблазни једнога од ових малих. Пазите на себе! А ако ти сагреши брат твој, прекори га; па ако се покаје, опрости му. И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: кајем се, опрости му.
ТУМАЧЕЊЕ
О новом вину у старим меховима
Шта је то гатање? То су три врсте веровања: веровање у слепи случај, веровање у ствари, и веровање у свемоћ духова таме. Гатањем се проричу случајеви, разликују моћи ствари и заклињу духови таме. Ниједна вера није тако одсудно осудила и одбацила гатање као вера хришћанска. Ниједна вера, осим хришћанске, није слободна и чиста од гатања. Остале су вере више или мање гатања, и неке се састоје једино из гатања. Гатање значи потчињавање човека нижим тварима и бићима од човека. Отуда се гатање може назвати вером у мрак. Зато апостол Павле и говори: а поганијех и бапскијех гаталица клони се, а обучавај се у побожности (I Тим. 4, 7). Хришћанство је вера светлости у два смисла: прво – што оно уздиже човека над случајем, над свим тварима и над духовима таме; и друго- што оно потчињава човека само власти живог, мудрог и свемоћног Бога. Постоји свевидећи Бог, зато не постоји слепи случај. У духовном савезу с тим свевидећим и живим Богом човек може бити узвишенији од свих твари и моћнији од свих духова таме.
Ово је спасоносан пропис највећег Лекара душа људских. Ово је лек опробан и доказан. И другог лека сумашествију нема. А каква је то болест? То је присуство и господарство злог духа у човеку, опаког злог духа, који се труди да коначно упропасти и тело и душу човекову. Дечка, кога је Господ ослободио од злог духа, бацао је овај опаки дух час у ватру, час у воду, само да га погуби. Докле год један човек само мудрује о Богу, дотле је он немоћан, потпуно немоћан према злом духу. Зли дух се подсмева немоћном мудровању светском. Но чим један човек почне да пости и Богу се моли, зли дух бива испуњен страхом неописаним. Мирис молитве и пост. (Свети Николај Велимировић, Охридски пролог, 21. фебруар)
О непослушности
То је као када болесник, који је некада (пре болести) много посета начинио, али није послушао савете лекара, па сада свако може да каже плачним гласом да је болесник слаб и да је непослушан… Али када Господ каже да је то потребно, како онда човек да не слуша свог лекара? Како да изаберу прави пут, поготову они који су болесни? Да ли су они непослушни? Да ли ће таквима греси бити опроштени? Врлина ће то потврдити, далеко од тога да ћемо бити повређени или болесни и после тога, јер треба слушати као што је и Јов послушао лекара, као што су и Јосиф, и праведници, и апостоли слушали Господа…
Ко је добар, а ко је зао?
Да ли је Бог све људе створио? Сигурно се то пита сваки човек. Како онда врлина није дата свима исто, али имају и порок? Како је неко добар и достојанствен и кротак? А како је неко зао? Ако неке ствари немају какву сврху, нису природне, јер су различите од једног до другог човека? Наиме, ако су по природи сви лоши, немогуће је да неко од њих остане добар, али ако су сви по природи добри, онда нико не би требало да буде зао… Али ако кажемо да неко може да буде лош по природи, а неко добар… Да ли то има смисла, јер ће те ствари остати непроменљиве, јер су ствари по природи непроменљиве. Није тако, чујте… Сви смртни су подложни страдању: нико није ослобођен од страдања, чак ни они који треба да се бескрајно труде … Зашто је Господ онда дозволио да постоје и недостојни људи, ако је желео да све створи добре? Одакле онда зло? Сами себе запитајте: желим да покажем да то није од природе, нити је од Бога… већ од човекове воље или од тога што се не жели… То је од нас, јер зло није ништа друго до одбијање послушности Богу…
Питаћу вас и ова једноставна, али важна питањâ? Како си ти понекад лош? Да ли можеш да некада контролишеш своје страсти или си само обузет њима? Да ли можеш да се уздржиш од пијанства, или ће те пиће опхрвати и потопити? Да ли ћете побесните или можете да се суздржите? Да ли можеш да прођеш поред сиромаха, или ћеш да застанеш да му помогнеш? Докле ће се све то дешавати? Неки су очајни и стално су у греху и њихово стање је безосећајност или бес, и не слушају ништа што им се говори о поправљању понашања у животу и сами себе не слушају, а неки су – с друге стране – добри и слушају када им се лепо говори… Где је онда разлика? Није то од ума и разума, већ од воље… После свега треба да знаш шта је зло и можда нећеш имати на уму сва ова питања, али познаћеш злога… Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни. И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени (Мт. 18, 8, 9). (Св. Јован Златоуст, Омилија 69 на Мт. 18, 1, 2, 3, 4)
