ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Солуњанима светог апостола Павла (Зач. 266 – гл. 2, ст. 14-19)
Браћо, ви постадосте слични Црквама Божијим које су у Јудеји у Христу Исусу, зато што и ви пропатисте од својих сународника исто што и они од Јудеја, који убише и Господа Исуса и своје пророке, и нас прогонише, и Богу не угађају, и противни су свима људима, спречавајући нас да говоримо незнабошцима да би се спасли; и кроз то засвагда да наврше меру грехова својих, али их на крају сустиже гнев. А ми, браћо, одвојивши се од вас за неко време, лицем а не срцем, још више с великом жељом настојасмо да видимо лице ваше. Зато хтедосмо доћи к вама – бар ја Павле неколико пута – и спречи нас сатана. Јер ко је наша нада или радост или венац хвале? Зар нисте то и ви пред Господом нашим Исусом Христом о његову доласку?
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 58 • Гл. 11, ст. 23-26)
Рече Господ: Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа. Кад нечисти дух изиђе из човека, пролази кроз безводна места тражећи покоја, и не налазећи говори: Вратићу се у дом свој откуда сам изишао. И дошавши нађе пометен и украшен. Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши обитавају онде; и потоње стање бива човеку ономе горе од првога.
ТУМАЧЕЊЕ
И ви страдате од својих сународника
Није чудо што они раде такве ствари вама, па они исто чине и својим сународницима… То показује да је проповед истинска, да су чак и Јудејци ти који то трпе… То показује да су они свуда исти… Видите ли, како он упућује све на то што садржи велику утеху? Стално нас писац посланице враћа на то: да запамтимо све што пише у посланицама, јер увек говори о Христу… Нису ли они убице својих сопствених пророка? Они то нису урадили због истине…
Они убише и Христа и пророке. Они су вређали Бога, зато су и непријатељи целог света. Они нама бране да дођемо до спасења. А то је знак спасења свих нас… Овде он говори о љубави, зато слушајте Павла… Ако није задовољан, он постаје то јер је у заједници љубави и пише Тимотеју за Филипљане и Коринћане, задржавајући тај однос кроз ближње…
Да ли сатана све то омета? Наравно, али то заиста није дело Божије. У Посланици Римљанима: То ме задржа много пута да не дођем к вама (Рим. 15, 22), а Лука каже да Дух брани да оду у Азију: А кад дођоше у Мисију хтеше да иду у Витинију, и Дух не даде (Дела. 16, 7). И у Посланици Коринћанима он рече да је то дело Духа, већ – овде – само сатанино. Али шта смета сатана, о чему Павле говори? Неко неочекивано и насилно искушење: све су Јудеји радили против њих, зато се и задржао три месеца у Јелади. (Св. Јован Златоуст, Омилија 3 на 1. Сол. 2)
Када нечисти дух изађе из човека, он иде у безводна места тражећи покоја … онда дух оде и поведе седам других духова горих од њега
Пошто су опседнути, када се одвоје од немоћи, да ли би требало да буду отпуштени… Пре тебе су били такође опседнути демонима, када су жртвовали у идолским храмовима и убијали своје синове показујући тако велико лудило. И поред тога, ја вас не напуштам, већ изгоним демоне пророцима, тако да сада долазим у моју праву личност, желећи да будемо очишћени. Твоје муке биће горе од оних претходних…
Ово је показано описима (у зачалу), а уједно показује силу напада демона јер су они згрешили, иако постоји међу њима они који делају усправно и Божија промисао је присутна и благодат Духа Светог која све испуњава… Али сада ће они бити лишени заступништва (Божјег) па ће они да осете и тиранска дела ђавола. Где су сада они који траже трагове? Болеснима Христос и рече: А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе (Јн. 5, 14). (Св. Јован Златоуст, Омилија 43 на Мт. 12, 4, 5)
