ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 16, 1-16)
Браћо, препоручујем вам Фиву сестру нашу, која је служитељица цркве у Кенхреји, да је примите у Господу као што приличи светима. и да јој будете у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба; јер је и она многима помогла, и мени самоме. Поздравите Прискилу и Акилу, сараднике моје у Христу Исусу, који за мој живот своје вратове положише, којима не захваљујем само ја, него и све Цркве из незнабожаца; поздравите и домаћу цркву њихову. Поздравите милог ми Епенета, који је првенац Ахаје у Христу. Поздравите Марију, која се много трудила за нас. Поздравите Андроника и Јунију, сроднике моје, и са-патнике моје у сужањству, који су знаменити међу апостолима, који и прије мене повјероваше у Христа. Поздравите Амплија, љубљеног ми у Господу. Поздравите Урбана, сарадника нашега у Христу, и мога милога Стахија. Поздравите Апелија, прекаљеног у Христу. Поздравите Аристовулове. Поздравите Иродиона, сродника мојега. Поздравите Наркисове, који су у Господу. Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите драгу Персиду. која се много трудила у Господу. Поздравите Руфа изабраног у Господу, и матер његову и моју. Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија, и браћу која су с њима. Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и сестру његову, и Олимпа, и све свете који су с њима. Поздравите један другога цјеливом светим. Поздрављају вас Цркве Христове.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 13, 4-9)
Рече Господ причу ову: гле, изиђе сијач да сије. И кад сијаше, једна зрна падоше покрај пута, и дођоше птице и позобаше их. А друга падоше на каменита мјеста, гдје не бијаше много земље, и одмах изникоше, јер не бијаше земља дубока. И кад обасја сунце, увенуше; и будући да немаху жила, посахнуше. А друга падоше у трње, и нарасте трње и подави их. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто а једно по шездесет, а једно по тридесет. Ко има уши да чује, нека чује!
ТУМАЧЕЊЕ
Препоручујем Фиву, нашу сестру, ђаконису
Видите ли на колико Он начина указује њој част, јер је два пута пред њом и пред свима назива сестром. Чак и више од тога, он јој указује и службу, јер је назива ђаконисом, у име Господње, а она на тај начин добија углед пред људима. Она има два основа за скретање пажње на себе: она је примљена у име Господње; она је као таква светица. Како може да жена буде благословена таквим сведочанством Светог Павла и да она задобије силу да му помаже, њему који је целом свету благовестио Истину? То је учињено због свих њених врлина и добрих дела, а на крају и сам апостол Павле каже – и самоме мени (Рим. 16, 2). Нека онда и мушки и женски опонашају ову свету жену и нека прате и њеног мужа такође… Исто је и са Прискилом и Аквилом, сведоцима које помиње Лука: И будући да беше оног истог заната, оста код њих и рађаше, јер беху ћилимарског заната, и И овај поче слободно проповедати по зборницама. А кад га чуше Акила и Прискила, примише га и још му боље показаше пут Господњи (Дела. 18, 26). Видите ли да су истински сведоци (мученици), јер се у Нероново време многи били у опасности, јер је он и све Јудеје протерао из Рима: Савле пак беше пристао на своју смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола (Дела. 8, 1). Она је живела тако да је и свој дом претворила у Храм, а он није имао ту навику да све куће у којима је био назива Храмовима, осим ако није видео и осетио да у тим домовима има Духа Светога и побожности, као да је страх Божији био у тим кућама (Св. Јован Златоуст, Омилија 30 на Рим. 15)
Моји сатрудници у Христу Исусу
Црква… показује васељенску реализацију живота у личносној егзистенцији, а та личносна егзистенција јесте саборна и није индивидуални догађај. Из истог разлога, када дође до егзистенцијалног пада и грех надвлада живот, долази до саборног догађаја … (Христос Јанарас, Слобода морала, 266)
Прича о сејачу
Како да тумачимо ову причу? Одакле је Господ дошао, Он је присутан свуда и који испуњава све? Или како је Он дошао? Не говоримо о појмовима који означавају места већ услове који се тичу нас: дођи ближе нама и обуци наше тело. Пошто ми не можемо да уђемо, Он је дошао нама. Зашто? Да уништи трње у које смо зарасли? Да уклони гнев мужева? Да посади реч божанску у свима нама…
Под семеном Он мисли на Његово учење (богословље), под земљом мисли на душе свих људи, а под сејачем: на Њега, односно Себе самог. Ове је речи изрекао да покаже да Он сади без дозволе, јер сејач сеје без питања и тако он не прави разлику између богатих и сиромашних, мудрих и немудрих, храбрих и плашљивих, јер Он све призива. Он испуњава Његов део, јер зна исход (сејања), јер је у Његовој моћи да каже: Да урадим или не урадим? Да ли могу да покажем семе? Та послушност може да буде брза и једноставнија и да покаже све плодове… (Св. Јован Златоуст, Омилија 44 на Мт. 12, 4, 5)