ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 19, 1–8)
У дане оне, догоди се пак, кад бјеше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике, рече им: Јесте ли примили Духа Светога када сте повјеровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети. А он им рече: У шта се, дакле, крстите? А они рекоше: У крштење Јованово. А Павле рече: Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да вјерују у Онога који долази за њим, то јест у Христа Исуса. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса. И кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораху језике и прорицаху. А бијаше људи свега око дванаест. И уђе у синагогу и говораше смјело три мјесеца, расправљајући и увјеравајући о Царству Божијем.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Јн. 14, 1–11)
Рече Господ ученицима Својим: нека се не збуњује срце ваше, вјерујте у Бога, и у мене вјерујте. У кући Оца мојега станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: Идем да вам припремим мјесто. И ако отидем и припремим вам мјесто, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да гдје сам ја, будете и ви. И куда ја идем знате, и пут знате. Рече му Тома: Господе, не знамо куда идеш; и како можемо знати пут? Исус му рсче: Ја сам пут и истина и живот: нико не долази Оцу осим кроз мене. Кад бисте мене знали и Оца мојега бисте знали; и од сада познајете га, и видјели сте га. Рече му Филип: Господе, покажи нам Оца, и биће нам доста. Исус му рече: Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видио мене, видио је Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца? Зар не вјерујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Ријечи које вам ја говорим не говорим од самога себе, него Отац који пребива у мени он твори дјела. Вјерујте ми да сам Ја у Оцу и Отац у Мени.
ТУМАЧЕЊЕ
Ја сам Пут, Истина и Живот
Човек је хтео овај проблем да реши митолошки, философски, теистички, спиритуалистички и материјалистички. Али није успео да га реши, јер је покушао да то учини у категоријама које одговарају хуманизму… Само у чудесној личности Богочовека јесте вечна и вечита Истина… Проблем истине је решен појављивањем апсолутне Божије Истине у људској природи… (Св. Јустин Поповић)
Нека се не збуњује срце ваше, вјерујте у Бога и у Мене вјерујте. У кући Оца мојега станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: Идем да вам припремим мјесто. И ако отидем, и припремим вам мјесто, опет ћу доћи, и узећу вас к Себи да гдје сам Ја, будете и ви.
Христос је често говорио о своме одласку Оцу, али је јеврејска предрасуда ометала ученике да схвате Његове речи, те су и овог пута испољили потпуно незнање: Господе, не знамо куда идеш; и како можемо знати пут?
Исус је рекао: Ја сам пут и истина и живот. Блажени Августин својом упечатљивом речју овако тумачи речи Христове: „Ја – пут – то значи: кроз Мене долазе. Ја – истина – Мени долазе. Ја – живот – у Мени живе. Ја – пут. О каквом је путу овде реч? О ономе, који нас води у живот вечни. Никада, ни једном речју Христос није нудио људима да их испуни задовољствима, учини богатима, ученим или моћним. Он их води ка највишем циљу – спасењу, стицању живота вечног. Он води туда, где хармонија управља светом и сваким човеком, где ум поседује истину, где је воља покорна закону, где уместо гордости и егоизма царује љубав и свепраштање. Тек кроз Христа је људски род нашао идеал за себе, а пре Њега је људски род лутао далеко од циља.
Христос не каже само: Ја – пут, Он додаје: Ја–истина. А шта је то истина? Она је тачан однос између два предмета. Тако је реч тачна, када она у потпуности одговара чињеници или идеји која се њоме изражава. Значи да је истина у религији нормалан однос, савршен однос између Бога и човека. Христос не само да нас је учио, у чему се састоји овај однос, већ Га је Он сам Собом, својим примером остварио; показао нам је како ми треба да испуњавамо вољу Божију.
Исус Христос додаје: Ја – живот. Као што Отац има живот у Себи, тако и даде Сину да има живот у Себи (Јн. 5, 26). Нико од смртних нема живот у самом себи, јер то што ми имамо – пролазно је, – овај живот је жалостан, узет на зајам, већ прожет падом и смрћу.
Само Син Божији има живот у Самом Себи.
Дубока заблуда људи садашњег века састоји се у томе што сматрају да је само наука довољна за образовање човечанства; као да наука не може послужити злу, као да она не може постати оруђе смрти! Не, човеку је потребно нешто друго, осим научне истине, њему треба дати силу која би деловала не само на његов ум, него и на његово срце, на основе његовог унутрашњег живота, јер из срца долазе зле помисли (Лк. 6, 45). Речју, њему је потребан нови живот, живот у Христу. Ма колико се срозао човек у своме моралном паду, хришћанска искра је кадра да пробуди у њему искру добра – исто као што животни сок, који се садржи у корењу, буди дрво из зимске обамрлости.