ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. XIII, 2-13)
Овако говори Господ: На гори високој подигните знамење, вичите им гласно, машите руком, нека уђу на врата кнежевска. 3. Ја сам заповедио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гнев мој који се радују с величине моје. 4. Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљених народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту. 5. Долазе из далеке земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње Његове, да затре сву земљу. 6. Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од Свемогућег. 7. Зато ће свака рука клонути, и свако срце човечје растопити се. 8. И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другог, лица ће им бити као пламен. 9. Ево, иде дан Господњи љути с гневом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грешнике да истреби из ње. 10. Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлост своју, сунце ће помрчати о рађању свом, и месец неће пустити светлост своју. 11. И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолих, и понос силних оборићу. 12. Учинићу да ће човек више вредети него злато чисто, више него злато офирско. 13. Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свог места од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гнев Његов.
Читање из књиге Постања (Пост. VIII, 4-21)
Устави се ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату. 5. И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда. 6. А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио; 7. И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи. 8. Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље. 9. А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег. 10. И почека још седам дана, по опет испусти голубицу из ковчега. 11. И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље. 12. Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати. 13. Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву. 14. А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува. 15. Тада рече Бог Ноју говорећи: 16. Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом; 17. Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи. 18. И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим. 19. Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега. 20. И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице. 21. И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
Читање из Прича Соломонових (Прич. X, 31 – XI, 12)
Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се. 32. Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина. 1. Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је. 2. Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост 3. Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова. 4. Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти. 5. Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности. 6. Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи. 7. Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада. 8. Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место. 9. Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем. 10. Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање. 11. Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се. 12. Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
ТУМАЧЕЊЕ
Терет Вавилона
Одлазак у Вавилон се десио Јехонији, коме није било дато да влада Израиљем, баш као и Исусу, коме нису Јудејци дозволили да влада њиховим народом. Израиљ је прошао поред незнабожаца, као што су и проповедници Јеванђеља прошли кроз незнабошце. Шта је онда чудно код Јехоније? Он је био фигура Христова која је прошла од Јудејаца до незнабожаца, показујући како је Христос између Јудејаца и незнабожаца. Није ли Он баш тај камен крајеугаони? У њему се види крај зида, али и почетак другог зида, јер се преко тог камена мери један зид, а други од њега, тако да се тај камен на углу два пута користи и повезује зидове. Јехонија тако символише Господа, који је као камен крајеугаони. Јехонији није дозвољено да влада Јудејцима, али су они отишли у Вавилон. Па и Христос који је камен крајеугаони кога одбацише зидари, постаде глава од угла, како би незнабошци могли да слушају Јеванђеље. (Бл. Августин, Беседе о Новом Завету, 15)
Када умре луд човек, његова очекивања нестају
Као што је Господ рекао: човеков живот није у његовим рукама… И ово је тачно: дужина човековог живота не продужава се због његовог здравља, нити његов живот пролази уз његове безумне намере, већ све бива по Божјем допуштењу… (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки, Омилија 89)
