ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Саборне посланице светог апостола Јакова (Зач. 52 – гл. 2, ст. 1-13)
Браћо, не гледајући ко је ко, имајте веру у нашега Господа славе Исуса Христа. Јер ако дође на сабрање ваше човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у бедној хаљини, и погледате на онога у светлој хаљини, и речете му: Ти седи овде лепо, а сиромаху: Ти стани онде, или седи овде ниже подножја мојега; зар тиме не учинисте разлику у себи и постадосте судије са злим помислима? Чујте, драга браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овога света да буду богати вером, и наследници Царства које обећа онима који Њега љубе? А ви понизисте сиромаха. Нису ли богаташи ти који вас угњетавају и зар вас они не вуку на судове? Не хуле ли они на добро Име којим сте названи? Но, ако ви закон царски извршујете по Писму: Љуби ближњега својега као самог себе, добро чините; ако ли гледате ко је ко, грех чините, и закон вас изобличава као преступнике. Јер који сав закон одржи а сагреши у једноме, крив је за све. Јер Онај који је рекао: Не чини прељубе! рекао је и: Не убиј! Ако, дакле, не учиниш прељубу а убијеш, постао си преступник закона. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени; јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; а милост слави победу над судом.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 46 • Гл. 10, ст. 23-32)
Рече Господ: Како је тешко богатима ући у Царство Божије! А ученици се запањише на речи његове. А Исус опет одговарајући рече им: Децо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије! Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући. А они се веома чуђаху говорећи у себи: па ко се онда може спасти? А Исус погледавши у њих рече: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу. А Петар му поче говорити: Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо. А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради, а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и децу, и њиве, уз прогоњење, а у веку који долази живот вечни. Али ће многи први бити последњи и последњи први. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом.
ТУМАЧЕЊЕ
Браћо моја, не узимајте улудо веру Господа Исуса Христа, Господа славе
Човек још нема савршену љубав, јер зависи од онога какав је сам: треба да воли ближње и да се брине о другима или да воле друге, али понекад ће неке мрзети, чак и себе самог.
Благословен је човек који воли све људе подједнако.
(Св. Максим Исповедник, Првих сто глава о љубави 70, 17)
Љубав је као мала лампа која не светли када нема уља; или је као биљка којој треба киша, али када кише нема она вене. Љубав је и као извор из земље који никада неће да се сасуши. Прво је људска љубав, а друго је Божја, јер јој је Бог извор.
(Св. Исак Сирин, Упутства за духовно умовођење, 59, 22, 23)
Примање стоструког у будућим данима
Ако иштемо да приђемо Богу чистог ума и срца, требало би да се клонимо свих узнемирења и збрке коју светина ствара, тако да и ако живимо у телу, ми можемо да се не неки начин прилагодимо на лик који имају светитељи: Бог може бити у нама све у свему (упореди са 1. Кор. 15, 23: Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку)… Када је Бог сва наша љубав, свака жеља и свака нада, свака наша мисао, наш живот, наше речи, наш дах, као у заједници која већ постоји између Оца и Сина, управо тако треба да буде и у нама, нашим срцима и уму, како бисмо били у трајној и вечној заједници са Њим, да поседујемо и у телу и у духу бљесак будућег Века, који може да се осети и у нашем црквеном животу на земљи, док наш цео живот и све мисли срца постану само једна бесконачна молитва… (Св. Јован Касијан, Други разговор са игуманом Исаком, 6 и 7)
