ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге Петрове посланице (2 Петр. 1, 1-10)
Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа, онима што су примили са нама једнако драгоцјену вјеру у правди Бога нашега и Спаса Исуса Христа: 2. Благодат и мир да вам се умножи познањем Бога и Исуса Господа нашега. 3. Пошто нам је његова божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност, познањем Онога који нас позва славом и врлином, 4. Кроз које су нама дарована драгоцјена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници божанске природе, избјегнувши похотну трулеж у свијету. 5. И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вјери вашој врлину, а у врлини знање, 6. А у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, 7. А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. 8. Јер кад ово све имате и умножава се у вама, то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса Христа. 9. Јер ко овога нема слијеп је, кратковид је, заборавивши своје очишћење од старих гријеха. 10. Зато, браћо, постарајте се још већма да своје призвање и избор утврдите, јер чинећи ово нећете погријешити никад.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Мк. 13, 1-8)
У вријеме оно, кад је излазио Исус из храма, рече му један од ученика његових: Учитељу, гле какво камење, и какве грађевине! 2. И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ове велике грађевине? Ни камен на камену неће овдје остати који се неће разметнути. 3. И кад сјеђаше на гори Маслинској према храму, питаху га насамо Петар и Јаков и Јован и Андреј: 4. Кажи нам: кад ће то бити? И какав је знак када ће се то све свршити? 5. А Исус одговарајући поче им говорити: Пазите да вас ко не превари. 6. Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам, и многе ће преварити. 7. А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба то да буде; али то још није крај. 8. Јер устаће народ на народ и царство на царство; и биће земљотреси по свијету; и биће глади и метежи. То је почетак страдања.
ТУМАЧЕЊЕ
Кроз познање Господа, дата су нам велика обећања
Ако је нешто дубоко повезано с нашом душом, то неће бити само са нама у овом животу већ ће бити у заједници и у веку који долази. Ако је то добро, радујте се и захваљујте Богу у уму; али ако је нешто лоше, чувајте слободу своју ако сте још живи. (Св. Исак Сирин, Упутства о духовном узрастању, 17,Добротољубље)
Можеш да постанеш саучесник Божје природе
Kако може браћо, смртан човек имати део у Божјој природи? Kако се може вечно здружити с временим, и славно с беславним, и нетрулежно с трулежним, и чисто с нечистим? Не може без нарочитих услова. А те услове апостол и спомиње, и то: један услов од Божје стране а други од стране човечје. Kао услов од Божје стране он спомиње силе Његове које требају к животу и побожности; а као услов од стране човечје – ако утечете од тјелеснијих жеља овога свијета. Бог је испунио Свој услов и дао нам Своје силе дароване познањем онога који нас позва славом и доброђетељу. Сада је на реду човек, да испуни свој услов, тј. да познавши Христа Господа утече од телесних жеља овога света. Господ Христос прво је отворио небо и сва блага небеска, па је онда позвао људе, да приступе и приме та блага. Kако је позвао? Да ли само речима? И речима, но не само речима него славом и доброђетељу: славом, тј. Својим славним васкрсењем; добродетељу, тј. својом чудесном службом и страдањем. Тиме је Он позвао нас, да примимо превелика обећања, те да њих ради имамо део у Божјој природи. Но да би ми могли познати Христа и чути позив Његов морамо претходно утећи од телесних жеља овога света. Ако ли не утечемо, онда ћемо остати слепи пред Њим, пред Његовом славом и добродетељу, и глуви пред Његовим позивом.
О браћо, како је превелика милост Божја према нама! По тој превеликој милости Божјој нама смртнима нуди се усиновљење од бесмртног, и нама грешним узиђивање у прослављено Тело Господа Исуса. Али – само под условом, који није ни велико бреме ни тежак крст.
О Господе Исусе, испуњење свих обећања и изворе свих добара, исцели нас од слепила и глувила нашег, и додај нам силе, да утекнемо од телесних жеља овога света. Теби слава и хвала вавек. Амин. (Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 16. јул)
Некада чујемо да двојица имају исту душу. Они имају схватање које израста из исте основе живота. Показују исто искуство и познају један другога… Учећи се богопознању они постају кадри да узрасту до небеских простора, што је суштински процес узрастања ка уму Христовим…
Мада ће Јерусалим бити разорен,
Јеванђеље ће се и даље ширити
О чудне ли и дивне истине! Небројену миријаду Јудејаца потчинили су Римљани, али нису могли да дванаесторицу ненаоружаних и голоруких људи поразе. Који језик тако нешто може да објасни? Ако желите да учите те ствари и видите да се стварно дешавају поплаве, земљотреси, потреси, како је Јосиф рекао (да ће бити) у историји, знајте да је то све истина. Пазите на то да не ослаби вера, јер Јеванђеље ће опстати иако ће хиљаде ствари бити лоше урађено… Апостол Павле плаче и говори: Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове (1. Кор. 11, 13). Пре преузимања Јерусалима, ако само останете у вери утемељени и тврди, и непокретни од наде јеванђеља, које чусте, које је проповедано свој твари под небом, коме ја Павле постадох слуга (Кол. 1, 23). (Св. Јован Златоуст, Омилија 75 на Мт. 24, 3)
