ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 192 – гл. 11, ст. 5-21)
Браћо, мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола. Јер ако сам и невешт у речи, али нисам у знању, него се у свему показасмо вама и свима. Или грех учиних што понизих себе да се ви узвисите, што вам бесплатно проповедах Божије јеванђеље? Од других Цркава отех, узевши плату за служење вама, па дошавши к вама и будући у оскудици, не досадих никоме; јер моју оскудицу попунише браћа што дођоше из Македоније; и у свему чувах себе и чуваћу да не будем вама на терету. Као што је истина Христова у мени, тако се хвала ова неће узети од мене у пределима Ахаје. Зашто? Зато ли што вас не љубим? Бог зна! А што чиним и чинићу, да уклоним повод онима који траже повода, да би се у ономе чим се хвале, нашли као и ми. Јер су такви лажни апостоли, лукави посленици, који се претварају да су апостоли Христови. И никакво чудо; јер се сам сатана претвара у анђела светлости. Није, дакле, ништа велико ако се и слуге његове претварају да су слуге праведности, којима ће свршетак бити по делима њиховим. Опет велим, нека ме нико не сматра безумним; уосталом, и као безумног примите ме, да се и ја нешто мало похвалим. А што говорим, не говорим по Господу, него као у безумљу, хвалећи се на овакав начин. Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим. Јер радо подносите безумне, пошто сте мудри; јер подносите ако вас неко поробљује, ако вас неко ждере, ако вам одузима, ако се надима, ако вас по образу бије. На срамоту говорим, као да ми постадосмо немоћни.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 15 • Гл. 4, ст. 1-9)
У време оно поче Исус учити код мора. И сабра се око њега народ многи, тако да он уђе у лађу на мору и сеђаше, а народ сав бејаше на земљи крај мора. И учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој: Слушајте: Ево, изиђе сејач да сеје. И кад сејаше догоди се да једно семе паде покрај пута, и дођоше птице и позобаше га. А друго паде на каменито место где не бејаше много земље и одмах изниче, јер не имађаше дубоке земље; а кад (га) обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну. А друго паде у трње; и нарасте трње и угуши га, и не донесе рода. И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шездесет и по сто. И говораше им: Ко има уши да чује, нека чује!
Сатана се сам претвори у анђела светлости
Шта је у ствари анђео светлости? Онај који је слободан да говори, онај који стоји пред Господом. Постоје и анђели таме, такви су демони, црни и окрутни. Ђаво не жели да постане анђео светлости. Такви имају облик апостолски, али не по сили јер не могу да буду такви. Нико није као ђаво. Али каква је онда служба праведника? О томе говорим када кажем да Јеванђеље носи у себи праведност. Како ћемо онда пале анђеле познати? По њиховим делима, говорио је Исус Христос. (Св. Јован Златоуст, Омилија 24 на 2. Кор. 11, 1)
Прича о сејачу
Семе означава реч, поље је свет, птице су демони, а трње су богаташи. Можда неко и посумња у моје тумачење, али треба да зна да наш Господ Исус Христос тумачи све те речи. Трње нас боде и боли, док нас богаташи понекад и помогну. Трње боде и наше душе, ако имају греха… Само богатство треба да буде богатство врлинама, а да ли тога има када су данашњи богаташи у питању? Ако желите да будете богати, богатите се врлином, тражите највеће почасти и Царство Небеско. Ко има уши да чује, нека чује… Пазите да не паднете са стране, да вас не ухвате зли дуси и однесу. Видите да семе не падне само на каменито земљиште, а пошто многи слушају ову беседу, душе њихове желе да постану семе, које рађа плода… Нека наш плач престане и ми ћемо сагледавати и исповедати наше грехе… (Св. Григорије Велики, Приче из јеванђеља 15)
