ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 9, 18-33)
Браћо, Бог кога хоће, помилује, а кога хоће, отврдоглави. Рећи ћеш ми: Зашто онда укорава? Јер ко се супротставио вољи његовој? А ко си ти, о човјече, да се препиреш са Богом? Зар рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио? Или зар лончар нема власти над глином, да од исте смесе начини један суд за част, а други за срам? А шта ако Бог, хотећи да покаже гњев свој и да објави моћ своју, поднесе са великим стрпљењем сасуде гњева, који су спремљени за пропаст, да би објавио богатство славе своје на сасудима милости, које приправи за славу, нас које и призва, не само од Јудејаца него и од незнабожаца. Као што и говори код Осије: Назваћу народом својим народ који није мој, и немилу милом; и биће да на мјесту гдје им је било речено: Ви нисте мој народ, тамо ће се назвати синови Бога живога. А Исаија виче за Израиљ: Ако буде број синова Израиљевих као пијесак морски, остатак ће се спасти. Јер ће извршити брзо ријеч своју по правди, извршиће Господ брзо ријеч своју на земљи. И као што прорече Исаија: Да нам Господ Саваот није оставио сјеме, постали бисмо као Содом и слични Гомору. Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише праведност постигоше праведност, али праведност од вјере; а Израиљ тражећи закон праведности не постиже закона праведности. Зашто? Зато што не тражаше од вјере, него од Дјела закона. Јер се спотакоше о Камен спотицања као што је написано: Ево стављам у Сиону Камен спотицања и Стијену саблазни; и сваки који у Њега вјерује неће се постидјети.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 11, 2-15)
У време оно, Јован, чувши у тамници дјела Христова, посла двојицу од ученика својих. И рече му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо? А Исус одговарајући рече им: Идите и јавите Јовану ово што чујете и видите: слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље. И благо ономе који се не саблазни о мене. А кад они отидоше, поче Исус говорити народу о Јовану: Шта сте изишли да видите у пустињи? Трску коју повија вјетар? Него шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима. Него шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка. Јер он је тај о којем је писано: Ето, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом. Заиста вам кажем: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у Царству небескоме већи је од њега. А од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају. Јер су сви Пророци и Закон прорицали до Јована. И ако хоћете вјеровати, он је Илија што ће доћи. Ко има уши да чује, нека чује!
ТУМАЧЕЊЕ
Товари беса и товари милосрђа
Оно што овде пише исто је као и са оном причом када је Фараон био много бесан и због своје обести постао онај против кога се усмерио Божји гнев. Зато увек имајте на уму да се после дугог страдања ништа фараону није побољшало, већ је и даље његова владавина била неуспешна… Пошто је фараон био бесан због својег неправдољубља тако су и незнабошци које је он прогањао постали они који су баштинили много милосрђа због тога што су имали велико послушање. У томе је велики удео имао и Бог, а њихово је било мало у свему томе… Зато Он није рекао који товар треба носити како би се показао Богом… Када Господ говори, те речи нису од онога који тражи, нити од онога који ради, нити нас слободне воље не ослобађа, већ нам говори о таквој слободи као о нечему што није од човека већ, већ од Бога као Божја благодат. Пророцима чуда служе и да покажу људима у шта би требало веровати, али и да покажу оно супротно – у шта не би требало веровати. Када је Закон донет нису веровали у камен, већ у закон који је исписан на плочама од камена. (Св. Јован Златоуст, Омилија 16 на Рим. 9)
Да ли си Ти Онај који долази или да чекамо другога?
Оно што следи има у себи једну супротност… Онај који себе спознаје по чудима, Онај који учи од Духа, Онај ко слуша Оца, Онај који Га исповеда пред свим људима, да ли сада треба да учимо од Њега и да ли је Он – Он или није? Очигледно је да Јован Крститељ не шаље ученике зато што је и сам збуњен… Али о чему он онда прича? Јованови ученици су тик поред Исусових (И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему – Јн. 3, 26) … Пошто они не знају ко је био Христос, већ замишљају Исуса као обичног човека, Јована Претечу сматрају већим зато што га мере човечанским подвизима и врлинама… Сада када је на самртном одру, боји се да не остави темељ за неко лоше учење и да, на тај начин, своје ученике не одвоји од Христа. Најбитније му је да све своје ученике проследи ка Христу и зато каже – Идите од мене к Њему. Шта он то заиста ради? Он од својих ученика очекује да му кажу како Христос чини чудеса. На тај начин показује да не сумња у Њега, већ тако прави разлику између себе и Њега. Христос, знајући шта Јован има на уму, то и говори онима који га слушају, али их оставља и да спознају Њега и по Његовим делима. (Св. Јован Златоуст, Омилија 36 на Мт. 11, 1, 2)