ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Филипљанима светог апостола Павла (Зач. 235 – гл. 1, ст. 1-7)
Павле и Тимотеј, слуге Исуса Христа, свима светима у Исусу Христу који су у Филипима, са епископима и ђаконима: благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. Захваљујем Богу мојему кад год се сетим вас, свагда у свакој молитви мојој са радошћу молећи се за све вас, што ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првога дана па до сада; убеђен у то, да ће Онај који је отпочео добро дело у вама довршити га све до дана Исуса Христа. Као што је и право да ја ово за све вас мислим; јер вас имам у срцу, и у оковима мојима, и у одбрани, и потврђивању јеванђеља, све вас који сте заједничари моји у благодати.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 16 • Гл. 4, ст. 37-44)
У време оно отиде глас о Исусу по свим околним местима. И дође Исус у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише га за њу. И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им. А када захођаше сунце, сви који имађаху болеснике од различних болести довођаху их њему; а он на свакога од њих полагаше руке, и исцељиваше их. А и демони излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божији. И претећи им не допушташе да говоре да знају да је он Христос. А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ га тражаше, и дође к њему, и задржаваху га да не иде од њих. А он им рече: И другим градовима ваља ми благовестити о Царству Божијем; јер сам на то послан. И проповедаше по синагогама галилејским.
ТУМАЧЕЊЕ
Павле и Тимотеј, слуге Исуса Христа
Господ Исус Христос је њих звао слугама, а не апостолима. Ова част је заиста велика и у себи сабира многе ствари, међу којима је највећа да будеш слуга Божији, али да се таквим сам не називаш. Господ је њих почастио и указао им пажњу у друштву. Било је очигледно да је и Јудејце желео да назива светима, јер су се они већ назвали светим народом: И бићете ми царство свештеничко и народ свет. То су речи које ћеш казати синовима Израиљевим (2. Мој. 19, 6); и Јер си ти народ свет Господу Богу свом, тебе је изабрао Господ Бог твој да му будеш народ особит мимо све народе на земљи (5. Мој. 7, 6). Он је само додао и рекао: свети у Исусу Христу…
Да ли је било неколико епископа у једном граду? Вероватно не, али њих зову и презвитерима. Њима се вероватно мења име службе, јер понекад чак и епископа зову ђаконом. Не пусти у немар дар у себи који ти је дан по пророштву метнувши старешине руке на тебе (1. Тим. 4, 14), када је био епископ. Презвитери нису постављали руке на епископе. То се видело јер нико није писао клиру, нити у Риму, нити у Коринту, нити у Ефесу, нити било коме другоме… али је било усмерено – уопште говорећи – ка светима. Да ли он овде пише клиру? Ако пише онда скупља плод: Знаш ово да се одвратише од мене сви у Азији… (2. Тим. 1, 15) и Јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене. У први мој одговор нико не оста са мном, него ме сви оставише. Да им се не прими (2. Тим. 4, 10, 16)! Сви они који су и били одсутни послали су (своје) људе, који су служили Богу онако како су могли, па су и на њих спуштени венци славе…
(Св. Јован Златоуст, Омилија 1 на Фил. 4)
Павле је окупљао епископе и ђаконе, али није говорио о презвитерима (Тит. 1, 17), па није могуће да је више епископа било у једном граду на пастирској служби, мада је јасно да и презвитере зове епископима. У истој посланици, он се обраћа и помиње блаженог Епафродита, као апостола: Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе (Флп. 2, 25). Јасно је да се њему обраћа као апостолу, али да мисли и на епископску службу… (Теодорит Кирски, Тумачење Павлових посланица (Флп. 1, 1-11)
