ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 7, 1-13)
Браћо, говорим онима који знају закон, да закон влада над човјеком само докле он живи. Јер је удата жена везана законом за живог мужа; ако ли муж умре, разријеши се од закона мужевљева. Зато, дакле, док јој је муж жив биће прељубница ако пође за другога мужа; ако ли јој умре муж, слободна је од закона, да не буде прељубница ако пође за другога мужа. Тако, браћо моја, и ви умријесте закону тијелом Христовим, да припаднете другоме, Ономе који устаде из мртвих, да плод донесемо Богу. Јер кад бијасмо у тијелу, страсти грјеховне кроз закон дјејствоваху у нашим удима да се смрти плод доноси. А сад се ослободисмо од закона умријевши ономе што нас држаше, да служимо (Богу) у новоме духу а не по староме слову. Шта ћемо, дакле, рећи? Да је закон гријех? Никако! Него ја гријеха не познах осим кроз закон; јер ни за жељу не бих знао да закон не каза: Не пожели! А гријех узевши повод кроз заповијест изазва у мени сваку жељу; јер је гријех без закона мртав. А ја живљах некад без закона; а када дође заповијест, гријех оживље, А ја умријех, и нађе се да ми заповијест дата за живот би на смрт. Јер гријех узевши повод кроз заповијест превари ме и уби ме њоме. Тако, дакле, закон је свет, и заповијест је света и праведна и добра. Зар ми, дакле, добро донесе смрт? Никако! Него гријех, да се покаже као гријех, причини ми смрт кроз добро, да буде гријех до крајности грјешан кроз заповијест.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 9, 36 – 10, 8)
У време оно, гледајући Исус мноштво народа, сажали се на њих, јер бијаху сметени и напуштени као овце без пастира. Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало. Молите се стога господару жетве да изведе посленике на жетву своју. И дозвавши својих дванаест ученика, даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцјељују од сваке болести и сваке немоћи. А имена дванаест апостола су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андреј брат његов; Јаков Зеведејев и Јован брат његов; Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Левеј прозвани Тадеј; Симон Кананит и Јуда Искариотски, који га и издаде. Ову Дванаесторицу посла Исус и заповједи им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите. Него идите најприје изгубљеним овцама дома Израиљева! И ходећи проповиједајте и казујте да се приближило Царство небеско. Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајите.
ТУМАЧЕЊЕ
Требало би да служимо у новом Духу, а не у старом Писму
Апостол Павле је нагласио да Закон сам одређује да би требало да се одвојимо од првог, а да се сјединимо са другим. Чудо је да сам Закон нама заповеда да се одвојимо у било ком случају, а циљ тог одвајања је тежња да постанемо Христови. Ако је сам Закон у себи мртав, и ми смо мртви, а сила која је била на нама помера нас у два смера… Ако Он није унизио смрт, те је на Крсту нама поново донео живот, како онда да све те ствари увидимо ако нас Он у томе не охрабри. Не треба да будеш уплашен од смрти Господње, већ да гледаш у Његово Васкрсење. Ако не изаберемо да живимо са другим жеником, шта онда да очекујемо… Он нама показује свако добро за нас, а на нама је да изаберемо. Јер Царство Божије није у речи него у сили. Шта желите ви? Да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости? Или, Купљени сте скупо, не будите робови људима (1. Кор. 4, 19-20; 7, 23). Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе (2. Кор. 5, 15). (Св. Јован Златоусти, Омилија 12 на Рим. 6)
Када је позвао дванаесторицу ученика Себи, дао им је моћ… да лече све болести
Шта ово значи? Зашто говори о дванаесторици ученика… Послао их је саме у свет, прво дванаесторицу, а затим све више и више њих, не само што их је пуко придодавао првом броју, већ зато што су они добили силу коју су многи препознали. Господ је њих одмах рукоположио и одредио… А евидентно је да им је Он био женик и Господар Жетве … иако Дух још није био дат. Како су они имали дар да лече или чине чуда… Његовом заповешћу или Његовим ауторитетом… Видите ли величину Његове службе? Видите ли част Његових апостола? Видите ли како је Он омогућио да они чине чуда, а да то буде нешто сасвим уобичајно. Њима и говорио због гордости, да су бесплатно добили и да бесплатно дају… Јер ако то схвате, тада ће њихово биће бити чисто и ослобођено похлепе. (Св. Јован Златоусти, Омилија 32 на Мт. 9, 4, 6)