ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Јеврејима светог апостола Павла (Зач. 312 – гл. 3, ст. 11-14; гл. 4, ст. 1-8)
Браћо, о Мелхиседеку бисмо имали говорити много, али тешко је објаснити, јер сте постали немарни за слушање. Јер ви који би по годинама требало да сте учитељи, опет треба да се учите почетним основама речи Божијих; и такви постадосте да вам треба млеко, а не јака храна. Јер који год се храни млеком, неискусан је у знању праведности, јер је дете. А јака храна је за савршене, чија су чула навиком извежбана за разликовање и добра и зла. Зато, оставивши почетничку науку о Христу, похитајмо ка савршенству: и немојмо изнова постављати темељ покајања од мртвих дела, и вере у Бога, и науке о крштавањима, и о полагању руку, и о васкрсењу мртвих, и о суду вечноме. И ово ћемо учинити, ако Бог допусти. Јер није могуће оне који су једном просветљени, и окусили дар небески, и постали заједничари Духа Светога, и окусили добру реч Божију, и силе будућега века, па кад су отпали, поново враћати на покајање, пошто они са своје стране опет распињу и руже Сина Божијега. Јер земља која упија дажд што често на њу пада, и која рађа биље корисно онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога; а која рађа трње и коров, не ваља и није далеко од проклетства, а њезин је крај: у ватру!
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 104 • Гл. 21, ст. 5-7; 10-11; 20-24)
У време оно, када неки говораху Исусу за храм да је украшен лепим камењем и заветним поклонима, он им рече: Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути. И запиташе га говорећи: Учитељу, када ће то бити? И који је знак када ће се то догодити? Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство; и велики земљотреси биће по местима, и биће глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба. А када видите да је војска опколила Јерусалим, онда знајте да се приближило опустошење његово. Тада, који буду у Јудеји нека беже у горе, и који буду у самоме граду нека излазе напоље, и који су у пољу нека не улазе у град; јер су ово дани освете, да се испуни све што је написано. А тешко трудницама и дојиљама у те дане. Јер ће бити невоља велика на земљи, и гнев на народу овоме. И пашће од оштрице мача, и биће одведени у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не испуне времена незнабожаца.
ТУМАЧЕЊЕ
Они су распели Сина Божјег
Шта за апостола Павла значи израз: крштење је Крст; знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху (Рим. 6, 6). Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај (Рим. 6, 15)! Да познам Њега и силу васкрсења Његовог и заједницу Његових мука, да будем налик на смрт Његову (Флп. 3, 10)… Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо (Рим. 6, 4)… Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме (Рим. 6, 9).
Ако Он поново устане, Његово васкрсење постаје нешто изнад смрти; а ако Га поново разапну, онда те ствари постају басне и ругање. Зато се Он крштава други пут, онда када Га распињу… Пошто је Христос умро на Крсту, и ми смо у крштењу (умрли), не телом, већ грехом, задржавамо две смрти… Зато је неопходно да се крстимо, јер је неопходно да исти Христос умре и васкрсне. Крштење није ништа друго до умирање крштенога и поновно устајање, васкрсење… (Св. Јован Златоуст, Омилија 9, на Јевр. 6, 6)
