ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Тимотеју светог апостола Павла (Зач. 287 – гл. 5, ст. 22-5; гл. 6, ст. 1-11)
Чедо Тимотеју, не полажи руке ни на кога брзо, нити учествуј у туђим гресима. Чувај себе чиста. Више не пиј само воду, него пиј по мало вина, због свога желудца и честих болести својих. Греси неких људи су јавни и претходе суду, а код неких се обелодањују касније. Тако су и добра дела видна; а ако и нису, не могу се сакрити. Они који су робови под јармом нека своје господаре сматрају достојнима сваке части, да се не би хулило на име Божије и на учење. А који имају вернике за господаре, нека не буду према њима немарни зато што су браћа, него нека им још боље служе, јер су ти који примају њихово доброчинство, верни и мили. Ово учи и саветуј. Ако неко друкчије учи и не држи се здравих речи Господа нашега Исуса Христа и учења о побожности, погордио се ништа не знајући, него болује од запиткивања и препирања, од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, празна надмудривања људи изопаченога ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка. Клони се таквих. А побожност јесте велики добитак кад смо задовољни оним што имамо. Јер ништа не донесмо на свет; јасно је да ништа не можемо ни однети. А кад имамо храну и одећу, будимо овим задовољни. А који хоће да се богате, упадају у искушење и замку, и у многе луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао. Јер је корен свију зала среброљубље, којему неки предавши се застранише од вере и навукоше на себе муке многе. А ти, о човече Божији, бежи од тога.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 90 • Гл. 18, ст. 15-17; 26-30)
У време оно доношаху Исусу дечицу да их се дотакне; а кад видеше ученици, забранише им. А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије. Заиста вам кажем: Који не прими Царство Божије као дете неће ући у њега. А они који чуше рекоше: Па ко се може спасти? А он рече: Што је људима немогуће Богу је могуће. Петар пак рече: Ето ми смо оставили све и пођосмо за тобом. А он им рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу ради Царства Божијега, који неће примити многоструко у ово време и у долазећем веку живот вечни.
ТУМАЧЕЊЕ
Не полажи руке ни на кога брзо или непромишљено (о рукоположењу)
Шта је брзо и непромишљено? Полагати руке треба да буде не после првог, нити после другог, већ после трећег испитивања, односно после дуготрајног и детаљног истраживања. Велика је опасност да човек који рукополаже буде брзоплет, јер ће и сам бити крив за грехе онога, који је грешио и који ће грешити, а таквом је пружена сила благослова. Ако то иоле схватиш, ништа неће бити доведено у питање, а он неће плакати над својим гресима… Ако будеш (са)учесник у његовим добрим делима, такав ћеш бити и у гресима. Себе чувај чистим… То имајте на уму.
Ми не узимамо ништа што је споља
Светска достигнућа нису показана и истакнута већ су остављена по страни и не долазе пред нас или понекад чак иду упоредо са нама док одлазимо. Како то? Зато што када човек дође у свет, када се роди, он нема ништа, па неће имати ни када одлази (са овога света)… Зато не тражимо превише, само: многе муке. Научите каква је истина, а то ћете најбоље схватити то будете ли са богатима и онима који имају превише; тек тада ћете схватити каква је њихова мука, колико су горки њихови јади…
Човече Божији
Речи Али ти, Човече Божији… изражавају велико достојанство, јер сви смо ми људи Божији, али они праведници су то и заиста, не само по стварању, већ по усвојењу. Ако си човек Божји не тражи непотребно и сувишно што те не води Богу, већ пусти те ствари а следи праведнике, који су боголики… Уз веру, која се противи тим стварима, иду љубав, стрпљење и кротост. (Св. Јован Златоуст, Омилија 16 и 17, на 1. Тим. 6)
Пустите малу децу да долазе к Мени, не забрањујте им… јер је таквих Царство Божије
Неопходно је да се истражи шта значи бити у дечаштву и како човек може да се врати и буде такав, иако је умом већ одрастао човек. Деца су слободна од изопачености и порочности, па ми треба да се трудимо да будемо као и они, одбацујући порочан живот, а живећи једноставно и невино, достојно и умерено… Тако ми потврђујемо све оно што деца носе у себи… (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки, Омилија 121)
