ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Тимотеју светог апостола Павла (Зач. 281 – гл. 1, ст. 18-20; гл. 2, ст. 8-15)
Чедо Тимотеју, ову ти заповест предајем сходно пређашњим пророчанствима о теби да по њима ратујеш добар рат, имајући веру и добру савест, коју неки одбацивши претрпеше бродолом вере; међу којима су Именеј и Александар, које предадох сатани, да се науче да не хуле. Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком месту, подижући свете руке без гнева и двоумљења. Исто тако, и жене у пристојном оделу, стидом и честитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим, него добрим делима, као што приличи женама које се приволеше богопоштовању. Жена нека се учи у миру са сваком покорношћу; али жени не допуштам да буде учитељ, нити да влада мужем, него да буде мирна. Јер је Адам саздан први, затим Ева; и Адам се не превари а жена преварена, постаде преступница; али ће се спасти рађањем деце, ако остану у вери и љубави и у светињи са честитошћу.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 78 • Гл. 15, ст. 1-10)
У време оно приближаваху се Исусу сви цариници и грешници да га чују. А фарисеји и књи‘евници гунђаху говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима. А он им каза причу ову говорећи: Који човек од вас, имајући сто оваца и изгубивши једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе? И кад је нађе, метне је на рамена своја радујући се, и дошавши дома, сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном, јер нађох овцу своју изгубљену. Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу због једнога грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника који немају потребе за покајањем. Или која жена, имајући десет драхми, ако изгуби једну драхму, не запали светиљку и не помете кућу и не тражи пажљиво док не нађе? И нашавши сазове пријатељице и сусетке, говорећи: Радујте се са мном јер нађох драхму коју изгубих. Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијим због једнога грешника који се каје.
ТУМАЧЕЊЕ
Хоћу да се сви људи моле на сваком месту
Зашто Христос заповеда уђите у себе, ако треба да се молимо на сваком месту? Христос нам препоручује да избегавамо разметање када нам каже да наше молитве не буду само јавне, већ и тајне…Он не ограничава молитве само на неко место, већ захтева само једну ствар, а то је одсуство испразности. Тема Павловог учења јесте раздвајање хришћанских од јудејских молитви. Зато добро размислите када Он говори: на сваком месту подигните свете руке, а то није дозвољено Јудејцима, јер им није дозвољено да приђу Богу, да жртвују и служе свуда; они су уверени да треба да служе сви у једном храму. Он каже да наши путеви нису као јудејски, пошто нам Христос заповеда да се молимо за све људе зато што је Он умро за све људе, и да је добро да се свуда молимо. Овде није битно место, већ начин молитве.
Шта значи појам свети? Чисти. Шта је онда чисто? Сигурно то није нешто опрано водом, већ слободно од разних порока (прељуба, убијање, насиље)… Нека мисли оних који се моле буду чисте, ослобођене од свих страсти. Нека нико не прилази Богу са непријатељством или са љутњом, него без двоумљења… И све што узиштете у молитви верујући, добићете (Мт. 21, 22). И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше (Мк. 11, 25). То значи да се треба молити без злобе и двоумљења (сумње). Али како могу да верујем да ће прихватити моју прозбу? Тражећи све оно што се не противи свему ономе што је Он био спреман да дâ, само са духовним благословима…
Да их жене воле у пристојном оделу
Шта је пристојно одело? Такво одело покрива све у потпуности, али не са неким сувишним, богатим, детаљима… Да ли приступате на молитву Богу, са уплетеном косом и накитом од злата? Да ли тада играте, или се венчавате…? Ти се молиш да ти се греси опросте, надаш се да ће ти Господ помоћи… Уклоните у вама било какво лицемерје када приступате на молитву, јер Бог се не да исмевати! Таква је одећа глумаца и играча (плесача)… Ништа од овога није пристојна одећа скромних жена…
Блажени апостол Павле захтева још већу скромност и већу моралност (исправност) од скромних жена, не само у облачењу и појавно. Нека оне уопште не говоре у црквама, зато што је Закон њих упутио само на мушкарце. Жене, које су тако научене, ћуте, али можда ће и бити дана када ће нека да узвикне баш на том месту… Дакле, све је нејасно, јер људи нису разумели, пошто су жене тихе, те не могу да науче ништа што би им било корисно… Он није рекао да и жене не учимо, већ да будемо усредсређени на људе, на оне који нас слушају. Они ће показати зашто треба да се ћути када нам се неко обраћа. Треба да се зна ко сме да говори, а ко не сме… (Св. Јован Златоуст, Омилија 8 и 9, на 1. Тим. 2)
Један је Творац мушкарца и жене
Он им одговарајући рече: нисте ли читали да је Саздатељ у искони створио мушки и женски пол? Он је добро знао каква питања разрешава недоумице и на који начин да затвори уста оним који питају. Када су Га упитали: каквом влашћу чиниш ово, Он им је наместо одговора упутио питање: да ли је Јованово крштење са неба или од човека? Пошто их је на тај начин онемогућио да му одговоре, Он их је уједно и посрамио. Тога ради и ми, опонашајући Христа, можемо понекада затворити уста љубопитљивцима постављајући им питања чиме ћемо њихова неумесна запиткивања разрешити нашим, још незгоднијим, питањем њима. Ми смо такође мудри поводом туђег празнословља (уколико се можемо похвалити неразумним делима). Но, када Христос оцени да питање треба разјаснити, онда је питачима упућивао премудар одговор. Он као да каже: питање које си ми поставио потврђује да ти заиста жудиш за трезвеношћу и да са правом очекујеш мудар одговор. А у вези са целомудријем, као што видим, многи имају погрешно схватање као да је, тобоже, закон неједнак и погрешан. Наиме, због чега је закон обуздао женски пол, а мушком је дао пуну слободу, и жена, узнегодовавши против мужевљеве постеље, чини прељубу, због чега подлеже строгом законом осуђивању, а муж, када учини прељубу са женом, не подлеже истој осуди? Ја не прихватам такво законодавство, нити одобравам обичаје. Мушкарци су били законодавци, због тога је закон уперен против жена; то је разлог што су и децу давали на старање оцу, а слабији пол су оставили у немилости. Бог није тако установио, већ: поштуј оца свога и матер своју – то је прва заповест, сједињена са обећањем: да ти буде добро, и: који увреди оца или мајку нека умре смрћу. Видиш: у исто време добро хвали, а зло осуђује. Још: очев благослов утемељује дом деце, а клетва мајчинска искорењује га у темељу. Видите како је законодавство уједначено. Исти је Творац мужа и жене, исти су прах и обоје су једно обличје; један је и исти закон за њих, једна је смрт, једно је васкрсење; на исти начин се рађамо од мужа и жене; исту обавезу деца треба да испољавају према родитељима. На основу чега ти потражујеш и очекујеш целомудрије, а сам га не пружаш? Потражујеш оно што ниси дао? Иако си тело, због чега истоветно достојанство које по закону очекујеш, не указујеш и другима? Ако ти усмераваш пажњу на ружно: онда је жена сагрешила, сагрешио је и Адам; змија је преварила обоје; није се један показао слабијим, а други снажнијим. Узми нешто лепше за пример. Обоје их спасава Христос својим страдањима. Ради мужа је Он постао тело, али исто тако и ради жене. Ради мужа је умро, али се и жена спасава том смрћу. Христос је од семена Давидовог (због чега, сматраш ти, муж може бити уважаван), али Он се рађа и од Дјеве – то је такође част женама!
И биће двоје, написано је Једно тело; а једно тело нека има једну и исту част. Павле заповеда целомудрије и даје пример. Какав пример и на који начин? Тајна је ово велика: ја говорим о Христу и Цркви. Добро је жени да поштује Христа у личности свога мужа; добро је мужу да не срамоти Цркву у личности жене своје. Жена, каже апостол, да се боји мужа свога, због тога што се боји и Христа; но, и муж нека воли жену своју, због тога што и Христос воли Цркву. Проникнимо у суштину ових речи са великих страхопоштовањем. Разбиј млеко и постаће масло; истражи их и можда ћеш у њима пронаћи нешто веома храњиво. Мени се чини да овде реч Божја не дозвољава двоженство; јер ако су два Христа, онда су и два мужа, две су и жене; али ако је један Христос, једна је глава Цркви, онда је и једно тело, а свако друго нека буде одбачено. Ако нас одговара од другога брака, шта да кажемо тек за трећи? Први брак је закон; други – снисходљивост, а трећи безакоње! А ко преступи и ту границу, такав наликује свињи и сврстава се у малобројне примере таквог срама. Иако дозвољава разлог без обзира на узрок, Христос га не дозвољава за сваки разлог, него само дозвољава развод са прељубочинком, а сва остала стања заповеда да подносимо достојанствено; прељубочинке одлучује због тога што оне кваре род. По питању свега другога треба да будемо снисходљиви и трезвени или, боље речено, будите стрпљиви и снисходљиви ви који примисте на себе иго брака. Ако видиш да се жена накинђурила или сиротује – снисходи; или, ако јој је језик опак – умудри; или се прекомерно и раскалашно смеје – учини је трезвеном; ако је неумерена у јелу и пићу – ограничи је; или, ако у невреме излази из куће – посаветуј је; ако јој поглед блуди – исправи је; но, никако немој одсецати и брзоплето одбацивати од себе, јер није сигурно ко се подвргава већој опасности – одбачена или онај који одбацује. Извор воде, пише, нека буде твој и нека се нико туђи не приљуби; ждребе твојих благодати и јелен љубави нека разговара са тобом… (Св. Григорије Богослов, Пета богословска беседа, Омилија 37, 6, 7)
Горе имајмо срца…
Када станемо да се молимо, драги пријатељи, треба да то чинимо пуног срца и са великом пажњом. Нека нас телесне ствари и све овосветско не занимају и у нашем уму нека буде само оно што се од нас тражи… Када служашчи почне Евхаристију каже: Горе имајмо срца, јер то значи да ни о чему не размишљамо већ о Господу. (Св. Кипријан Картагински, Молитва Господња, 31)
Да ли човек који има стадо од сто оваца, ако изгуби једну, оставља својих деведесет и девет и одлази да тражи изгубљену
Обично пастир оставља оне (овце) које су на безбедном месту и тражи ону овцу која је изгубљена, а када је нађе, одушевљен је зато што је пронашао и сачувао. Ако се Бог, на исти начин, радује када нађе неког најмањег, како ми онда таквог да презиремо. То су они за које се Бог највише брине. Да ли је такав слаб или зао? Није битно нама, важно је да буде сачуван. Јер Он чак напушта деведесет и девет оваца и одлази по ону једну, стоту, да је тражи јер су све остале биле безбедне. Апостол Лука каже да је Он доноси на рамену, што потврђује да је велика радост на небесима за једног грешника који се каје, у односу на обичних деведесет и девет људи. Наиме, Он жели да они који су спасени имају више радости ако се међу њима нађе једна која је била искрена и каје се…
Видите ли зид који је Он поставио око свега, видите ли искрено старање за оне који су презрени? У исто време Он се понаша према болеснима и онима који су пали и надају се благослову, онима који чекају и брину се о њима, дајући пример Сина и Оца и Духа Светога… Душа је предмет искрене бриге усмерене ка Богу, Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује (Рим. 8, 32)? Нека буде само тај један предмет у жижи, а то је искрена брига, изнад свега, да се спаси онај који је у опасности. Не мислим само на опасност од чула, већ и на опасност душе, односно на опасности које ђаво намеће човеку.
(Св. Јован Златоуст, Омилија 59 на Мт. 18, 4, 5)
Шта је то што је пронађено у мени, Господе? Шта је од користи, шта је добро и шта је добро у томе што Он долази да мене тражи? То је Цар Небеса и Земље који долази, а не неко који долази у Његово име. Бог долази да нађе и откупи Свога слугу, не златом или сребром, већ Својом драгоценом крвљу. Нажалост, код многих ништа неће наћи осим пропадљивости, болести, беде, непослушања према Богу. (Св. Тихон Задонски, Исповест и благосиљање 26)
Која жена, која има десет драхми, ако једну изгуби не прегледа целу кућу док је не нађе
Тајна целог света сведена је у овој причи. Ако је узмемо само књижевно, она изазива збуњеност. Жена је изгубила једну драхму, али знајте да ни десет драхми не представља неку велику суму; у ствари, ова жена која има само десет драхми, може да се сматра и сиромашном… У причи се не каже на који начин је жена изгубила драхму, али нас детаљно обавештава о начину њеног тражења; она је упалила светиљку, помела је собу и брижљиво претражила сваки угао помичући с места сваки комад намештаја, док није нашла изгубљену драхму. Нашавши је позвала је пријатељице и сусетке говорећи: Радујте се са мном, јер нађох изгубљену драхму! Било је чудно што је позвала ближње да подели радост са њима. Према источним обичајима, када ближњи дође у кућу, одмах му се износи храна и пиће, што није јефтино за тако сиромашну жену… Позвала је много ближњих, али их је скромно угостила, а тај трошак је сигурно превазилазио вредност те нађене драхме…
Шта је овде скривено тумачење? Ко је та жена? Зашто се говори о жени, а не о човеку? Чија је кућа? Који су њени ближњи и суседи? Господ је рекао, тражите и наћи ћете!…
Жена представља Исуса Христа, Сина Божјег. Десет драхми су Његове. Он је тај који је једну изгубио и коју сада тражи. Драхме нису златници и сребрњаци. Према православном богословљу, број десет представља пуноту. Девет осталих драхми су девет ангелских чинова… Изгубљена драхма приказује целокупно човечанство. Христос Спас силази са Небеса на земљу у Свој Дом и пали свећу, светлост богопознања. Он чисти Свој Дом и чисти свет од ђаволских нечистота и налази изгубљену драхму: чисти грешно и изгубљено човечанство (после Свог Васкрсења и Вазнесења) уз небројене херувиме и серафиме, анђеле и арханђеле који Му узносе славу и хвалу. То значи: нашао сам човека да попуни празнину у Царству Небеском која је остала када су пали анђели отпали од Бога. На крају времена, велике силе налазе и спасавају душе и намножиће се на билионе или према библијском речнику: биће их небројено много, као звезда на небу и песка у пустињи.
Наш Господ Себе ставља у улогу жене, која је изгубила драхму, зато што је жена пажљивија од човека када трага по кући и одржава ту кућу и прима госте.
Ова прича се састоји само од две реченице и све објашњава; па питам вас, чије онда срце неће бити такнуто овом причом? Ова прича говори о трагедији целог света, видљивог и невидљивог. Она објашњава зашто је Син Божји сишао на земљу, донео светлост у историју човечанства и трагедију одвојености индивидуалног постојања. То нас супротставља са хитном одлуком, јер наш живот лагано пролази – одлука је да ли је драхму пронашао Христос или не. Да ли смо се ми сакрили од Њега пре смрти, од живота и од самог света? То је животно питање и лежи у нашој вољи како би прихватили или одбијали Њега. После смрти биће то отворено питање, јер нико од нас не очекује одговор од нас… (Св. Николај Велимировић, Десет драхми)
