ПРИРЕДИО: Епископ др Јован (Пурић)
Читање из Посланице Ефесцима светог апостола Павла (Зач. 231 – гл. 5, ст. 25-33)
Браћо, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу, да је освети, очистивши је крштењем у води речју, да је стави преда се, славну Цркву, која нема мрље ни боре, или што томе слично, него да буде света и непорочна. Тако су дужни и мужеви да воле своје жене као своја тела; јер који воли своју жену, самога себе воли. Јер нико никад не омрзну на своје тело, него га храни и његује, као и Господ Цркву. Јер смо удови тела његова, од меса његова, и од костију његових. Тога ради оставиће човек оца својега и матер и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви. Тако и ви, сваки да воли онако своју жену као и себе самога.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 12 • Гл. 4, ст. 1-15)
У време оно Исус пун Духа Светога врати се са Јордана, и би одведен Духом у пустињу. И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа у те дане; и кад се они навршише, онда огладне. И рече му ђаво: Ако си Син Божији, реци овоме камену да постане хлеб. И одговори му Исус говорећи: Писано је: Не живи човек само о хлебу, него о свакој речи Божијој. И изведе га ђаво на гору високу и показа му сва царства овога света за трен ока. И рече му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме хоћу дајем је. Ти, дакле, ако се поклониш преда мном, биће сва твоја. И одговарајући рече му Исус: Иди од мене, Сатано, јер је писано: Господу Богу својему клањај се, и њему јединоме служи. И одведе га у Јерусалим и постави га на крило храма, и рече му: Ако си Син Божији, скочи одавде доле. Јер је писано да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају, и узеће те на руке да се не спотакнеш о камен ногом својом. И одговарајући рече му Исус: Казано је: Не кушај Господа Бога својега. И када заврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко време. И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и отиде глас о њему по свој околини. И он учаше по синагогама њиховим, и сви га хваљаху.
ТУМАЧЕЊЕ
Ово је велика тајна, а ја вам говорим о Христу и о Цркви
Речју, Он каже. Којом речју? Идите дакле и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа (Мт. 28, 19). Господ једноставно чини реч величанственом, јер у речи нема ничег лошег. Потражимо лепоту у нама и наћи ћемо реч у нама, Логос… Видите ли да су сви у Цркви у рукама Господњим? Господ Исус Христос реч чини величанственом, она је чиста…
Не окрећите леђа својој супрузи, чак и када падне, зато што је она створена по икони Божијој. Требало би да јој приђете и у њој тражите лепоту душе, а темељ за све треба да буде љубав, док објекат треба да буде лепота душе, а не тела. Шта је боље од неба, реците ви мени? Тражите у женама привлачност, нежност, што су одлике лепоте… Али да у том тражењу не осрамотите душу. То је лепота коју Бог жели… Радите све што Бог тражи, а право место у томе треба да има душа.
Зашто Он то зове великом тајном? То је велико и величанствено, како каже блажени Мојсије. Апостол говори о Христу: остављајући Оца, Он је сишао доле и постао Женик и постао Дух Свети: А ко се Господа држи један је дух с Господом (1. Кор. 6, 17). У томе је тајна: да човек остави оне које су му дали биће, оне који су га створили и подигли, који су му дали многа добра и са којима има породичне односе… (Св. Јован Златоуст, Омилија 20 на Еф. 5)
Исус је вођен Духом у пустињи, где га је четрдесет дана искушавао ђаво
Ђаво је онај који напада, јер је од почетка напао Адама, који је уживао велику почаст. Затим је напао и Јова, зато што је видео да има венац на глави и зато што га је Бог прославио… Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо (Мт. 26, 41). Демон напада чим примети да је човек остао сам. Зато би требало да будемо увек у заједници, јер тада нисмо отворени за нападе демона. Не у посту, већ у глади, ђаво прилази Исусу и Он му казује како је пост добар и како је то најбољи штит од ђавола. Дакле, када Он пости не ради то због себе већ како би нас научио.
Почнимо са првим нападом и схватимо шта значи права брига за свакога од нас. Он није рекао, зато што си гладан, већ зато што си Ти Син Божији. Он вара, помиње само част и поштовање… Као први човек, Адам се сусрео са много више искушења… Али Христос, како би показао да врлински човек није довољан да се одупре тиранији, па чак и да буде потпуно гладан; показује нама да будемо у заједници са Њим док нас Он учи како је ђаво ништаван.
Оно што је сугерисао сам ђаво не значи никоме од нас… Бог може чак и једном речју да нахрани човека да не буде гладан, па то значи да је разлог сваког искушења (од стране ђавола) баш оно што је и рекао: Ако си Син Божији? Много тога већ смо видели у неком од претходних случајева: у дану када једеш, твоје очи ће бити отворене, што значи да они неће примити никакво добро… Шта онда Христос ради? Он ђавола опет враћа на Свето Писмо, па му каже: Не би требало да искушаваш Господа твога Бога, учећи нас да морамо да победимо ђавола, не чудима, већ дуготрпљењем и муком…
Циљ ђавола и његових демона јесте да паднемо ниско. Божије је да нас подигне и да будемо високо, јер то Његова моћ и сила, да спасава друге…
Господ тера на покајање онога који грех усмери против Оца, онда када неко каже да је све од Оца, и добро и зло. Мени то значи да поред Оца помиње и главног који искушава. То све ствара небројена зла: бити роб страсти, бити потчињен лудилу богатства. Мислим да страст тражи и више… Како онда да се усавршавамо? На начин на који нас је Христос учио, док нас анђели прихватају и чекају да нас чувају у многим стварима. (Св. Јован Златоуст, Омилија 13 на Мт. 4, 1, 2, 3, 4, 5)