ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Галатима светог апостола Павла (Зач. 207 – гл. 3, ст. 15-22)
Браћо, као човек говорим, нико потврђено завештање човеково не одбацује нити му што додаје. Аврааму пак и семену његову речена бише обећања; не каже: и семенима, као за многе, него као за једно: И семену твојему, које је Христос. Ово пак велим: Закон, који је постао после четири стотине и тридесет година, не поништава завет који је од Бога раније потврђен за Христа, да се не укине обећање. Јер ако је наследство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму га обећањем дарова Бог. Шта ће, дакле, закон? Због греха додаде се, док не дође семе коме је дато обећање, и установљен је преко анђела, руком посредника. Посредника пак нема где је један; а Бог је један. Зар је, дакле, закон противан обећањима Божијим? Никако! Јер да је дат закон који може оживљавати, заиста би од закона била праведност; али Писмо затвори све под грех да би се обећање дало кроз веру Исуса Христа онима који верују.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 23 • Гл. 6, ст. 7-13)
У време оно дође Исус и дозва Дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим. И заповеди им да ништа не узимају на пут осим штапа: ни торбе, ни хлеба, ни новаца у појасу; него обувени у сандале, и не облачити две хаљине. И рече им: Где уђете у дом, онде останите док не изиђете оданде. И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите прах са ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе. И отишавши проповедаху да се покају. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху.
ТУМАЧЕЊЕ
Аврааму и његовом роду дато је обећање
Говорити по човечијем духу значи користити примере из човековог живота. Коришћење таквих примера с’ времена на време показује се у различитим типовима, као код Јеремије (Јерем. 13, 1-9) или као код описа доње куће (Јерем. 18, 1-6). Значење овог примера јесте вера у стари Закон, који ће касније бити само временски, јер ће вера преобразити све. Ако човек начини завет, да ли неко може да га поремети или да га преокрене? А како је тек када Бог начини завет са неким… Ако се каже да говоримо према људским начелима, може ли се Божја величина унизити… Идите у нацрт ове слике. Обећање је дато Аврааму и његовом роду, а његов род је по телу као Христос. Исцрпљујући веру, Закон не би требало да буде сматран за нешто пролазно, али треба да буде уз учења догматских истина, али тако да се зна да Закон није дат без разлога, већ да буде заједно са учењем. (Св. Јован Златоуст, Тумачење Галатима, 3)
Позвао је дванаесторицу и послао их је на проповед даље у свет
Господ Исус Христос је одговорио на многа питања у складу са различитим сврхама: прво је Своје ученике ставио изнад, тако да не буде сумње у њих; друго, ослободио их је од сваке бриге тако да су били спремни да све што имају дају свету; треће, научио их је како да имају Његову силу и моћ. То је увек наглашавао својим ученицима: Да ли вам је нешто недостајало, када сам вас слао босе и наге међу људе… Његова жеља је била да их поучава до савршенства, али тако да мисле само дан за дан. Његов наум био је да их пошаље као учитеље целом свету. Због тога је те људе начинио анђелима, ослобађајући их од све светске бриге, па су могли да брину само о једном: о проповедању. Али их је Он, у ствари, и од тога ослободио, јер им је рекао: Не размишљајте о томе шта ћете говорити… Није им Он рекао да траже за разговор јаке особе, већ да не мењају кућу за неку другу у којој проповедају. Они не би требало да брину о онима који их примају у кућу, нити треба да их називају незајажљивим и самодовољним. Ове ствари нису речене само апостолима, већ – и каснијим – светитељима. Нека би нас Бог ојачао да их заменимо… јер ништа друго не одликује чврстину живота као оно слобода од нужности… (Св. Јован Златоуст, Омилија 32 на Рим. 9, 7-9)