ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. X, 12-20)
Кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових. 13. Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике. 14. И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне. 15. Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета. 16. Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ. 17. Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан. 18. И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне. 19. И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати. 20. И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.
Читање из књиге Постања (Пост. VII, 6-9)
Беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу. 7. И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа. 8. Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи, 9. Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју.
Читање из Прича Соломонових (Прич. IX, 12-18)
Сине мој, ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити. 13. Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна; 14. И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским, 15. Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем: 16. Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори: 17. Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан. 18. А он не зна да су онде мртваци и у дубоком гробу да су званице њене.
ТУМАЧЕЊЕ
Ноје, са синовима, женом и снајама уђе у лађу
Показа им Господ да ће се све десити неочекивано, те да многи људи неће знати, када буде дошао крај света. Он каже да ће крај бити исти као и у дане Ноја и Лота. Они су јели, каже Господ, пили, узимали жене и чинили супругама људи; продавали су и куповали, али је долазак таласа (плиме) све њих уништио, док су се други молили за храну (Лк. 17, 26-30: И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег: Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све. Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху; А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све)…
Шта све ово значи? Господ од нас тражи да бдимо и будемо опрезни, како бисмо имали одбрану на Суду Божијем. Апостол Павле је говорио: Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло (2. Кор. 5, 10), па знамо да ће то бити показано пред Судијском Столицом Христовом, како би сваки човек могао да прими оправдање телесних ствари, било да су биле добре или лоше… (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки, Омилија 117)
Ми, хришћани, би требало да гледамо у своја срца чак и ако наше очи спавају; као и да запамтимо Песму над Песмама коју Црква изговара: Ја спавам, а срце је моје будно… Зато нас апостол упозорава искрено и мудро: Чувај се у молитви и буди опрезан (док се молиш), пошто Бог када види човека да се искрено моли послушаће његове молитве и даће му оно што тражи… (Св. Кипријан Картагински, Молитва Господња, 31)
Луда жена је проста и не зна ништа
Ништа није толико погубно до речитости и није толико лоше до неконтролисаног причања; а то значи да ништа није погубније до онога што разруши блага душе. И ако ми успевамо да саградимо зграду у нама, сваког дана можемо да је разоримо неконтролисаним причањем, па све оно што скупимо тешким трудом наше душе могу да изгубе због болести језика… (Св. Филотеј Синајски, Четрдесет текстова о озбиљности, 15 у Добротољубље 23)
