ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Саборне посланице светог апостола Јакова (Зач. 55 – гл. 3, ст. 11-18; гл. 4, ст. 1-6)
Браћо, зар може из истог извора тећи слатко и горко? Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слану и слатку воду. Ко је међу вама мудар и разуман? Нека покаже од доброг понашања дела своја у мудрој кротости. Ако ли имате горку завист и свадљивост у срцима својим, не хвалите се и не лажите против истине. Ово није она мудрост што силази одозго него земаљска, чулна, демонска. Јер где је завист и свађа, онде је неслога и свака зла ствар. А мудрост која је одозго, прво је чиста, потом мирна, кротка, послушна, пуна милости и добрих плодова, непристрасна, и нелицемерна. А плод правде у миру сеје се онима који мир граде. Откуда ратови и борбе међу вама? Не отуда ли, од сладострашћа ваших, која се боре у вашим удима? Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете. Иштете, и не примате, јер погрешно иштете, да на уживања ваша трошите. Прељубници и прељубнице, не знате ли да је пријатељство према свету непријатељство према Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје. Или мислите да Писмо узалуд говори: Са суревњивошћу чезне духом, којега усели у нас? А даје већу благодат; стога каже: Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 51 • Гл. 11, ст. 22-26)
Рече Господ својим ученицима: Имајте веру у Бога. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узверује да ће бити као што говори, биће му што год рече. Зато вам кажем: Све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити, и биће вам. И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрешења ваша. Ако ли пак ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама сагрешења ваша.
ТУМАЧЕЊЕ
Није она мудрост што силази одозго него земаљска, чулна, демонска
Дела демонска су – у било ком облику – грех: лагање, клевета, мржња, сећање на зло, срџба, понос, недостатак милости, лоповлук, неправедност, незадовољство, лудост, заборављање Бога и свако друго зло… А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим? А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа (Пс. 49, 16-17)… И Адам је, пошто је поверовао ђаволу који га је слагао, избачен из Истине. (Св. Симеон Нови Богослов, Адамов грех, Омилија 10, 4)
Ако имаш горчину и самољубље у свом срцу, лажеш и говориш против Истине
Страст је неприродни покрет душе, која жуди за нерационалној љубави и нерационалној мржњу ка чулном… Нерационална љубав добра је и када је усмерена ка жени, ка слави… (Св. Максим Исповедник, Других сто глава о љубави 16)
Они који у себи жале и злобни су, исти су као и они који чувају воду и сипају је у пробушену посуду. (Св. Евагрије, О молитви 22, Добротољубље том први, 22)
Кад год сте на молитви, ако имате нешто против некога, опростите му
Желите ли да будете у заједници са Богом у свом уму? Трудите се да будете милосрдни… Човек је први када буде милостив онолико колико је и Бог наш милостив. (Св. Исак Сирин, Упутства о духовном вођењу, 14)
