ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Саборне посланице светог апостола Јакова (Зач. 50 – гл. 1, ст. 1-18)
Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расејаних по свету. Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења, знајући да кушање ваше вере гради трпљење; а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога који свима даје једноставно и без поруге, и даће му се. Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што га ветар подиже и витла. Јер такав човек нека не мисли да ће примити што од Господа. Двоједушан човек, непостојан је у свима путевима својим. А понизни брат нека се хвали висином својом; а богаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвет травни. Јер огрија сунце са жегом, и осуши траву, и цвет њезин отпаде, и красота лица њезина пропаде; тако ће и богаташ на путевима својима увенути. Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота, који Господ обећа онима који га љубе. Ниједан кад је кушан да не говори: Бог ме куша; јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога, него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара. Тада жеља затрудњевши рађа грех, а грех учињен рађа смрт. Не варајте се, драга браћо моја. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца светлости, у којега нема изменљивости ни сенке промене. Јер нас је драговољно родио речју истине, да будемо као првина од његових створења.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 44 • Гл. 10, ст. 11-16)
Рече Господ: Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом. И ако жена, одвојивши се од мужа својега, пође за другога, прељубу чини. И доношаху му децу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху. А Исус видевши узнегодова и рече им: Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Бо‘ије. Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега. И загрливши их, стави руке на њих те их благослови.
ТУМАЧЕЊЕ
Блажен је човек који избегава искушења, када неко то чини, тај и прима венац живота
Бог понекад дозвољава да човек буде искушан неким стварима: Он му даје искушења са свих страна како би он устао… Кад год неки поступци крену од људи, демона или тела, то је искушење. Бог непосредно не показује Своју наклоност човеку, који жели да обитава у Њему, осим ако му не шаље искушења због Истине, пошто ни један човек не може да буде силан сам по себи, без благодати Божије. Свети Павле све то зове намерно – даром: Јер се вама дарова, Христа ради, не само да Га верујете него и да страдате за Њ (Флп. 1, 29). А Петар каже: Него ако и страдате правде ради, блажени сте. Али страха њиховог не бојте се, нити се плашите (1. Петр. 3, 14), јер је људима дато да саучествују у страдању Христовом… Божији начин живота је Крст који човек носи сваког дана. Нико не може да се вазнесе на небо водећи лежеран живот. (Св. Исак Сирин, Упутства за духовно умовођење, 67)
Ако је неко у искушењу нека не говори: Искушава ме Бог
У делу Господње молитве Он показује да је лукави немоћан против нас без претходног Божијег допуштења. Током кушања, сви наши страхови и пажња морају да буду усмерени на Бога, док је зло само сила коју Он сам даје (1. Кор. 10, 13: Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети). Писма даље кажу: Године треће царовања Јоакима, цара Јудиног дође Навуходоносор, цар вавилонски на Јерусалим, и опколи га (Дан. 1, 1); и: Дође и Навуходоносор, цар вавилонски на град кад га слуге његове опколише. Тада Јоахин, цар Јудин изађе к цару вавилонском с матером својом и са слугама својим и с кнезовима својим и с дворанима својим; а цар га вавилонски зароби осме године свог царовања. И однесе све благо дома Господњег и благо дома царског, и полупа све судове златне, које беше начинио Соломун, цар Израиљев за цркву Господњу, као што беше рекао Господ. И пресели сав Јерусалим, све кнезове и све јунаке, десет хиљада робова, и све дрводеље и све коваче, не оста ништа осим сиромашног народа по земљи. Одведе и Јоахина у Вавилон и матер цареву и жене цареве и дворане његове, и главаре земаљске одведе у ропство из Јерусалима у Вавилон. И све јунаке на број седам хиљада, и дрводеље и коваче, хиљаду, све што беху за војску одведе цар вавилонски у Вавилон у ропство (2. Цар. 24, 11-16). Злу је дата сила над нама према нашим гресима. Као што је пророк Исаија рекао: Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов. Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари (Ис. 42, 24-25). И опет: И подиже Господ противника (сатану) Соломону, Адада Идумејца, који беше од царског рода у Идумеји (1. Цар. 11, 14). (Св. Кипријан Картагински, Молитва Господња, 25)
Ко год не прима Царство Божје као мало дете, заиста неће ући у Царство
Зашто Му ученици доводе малу децу? Због достојанства. Зашто Он то чини? Учи тако о деци како би унизио овосветску гордост и ставио је под ноге, Он прима децу и узима их у Своје руке и таквима обећава Царство Божије… То је граница истинске мудрости, како би све било једноставно за схватање. То је анђеоски живот, јер је душа малог детета нетакнута од свих грехова. Када би детету пришла краљица са круном, оно је не би приметило, јер више воли своју мајку која је у ритама, јер дете разликује шта (кога) воли и не воли; оно нити жели моћ и силу, већ само љубав и пријатељство. Ништа више од неопходних ствари оно не тражи, већ само да буде сито од тренутка дојења па кроз цео живот… Јер фарисеји ово што чине, чине само због поноса и зато Он од ученика тражи да буду једнодушни у љубави. (Св. Јован Златоусти, Омилија 62 на Мт. 19, 4)
Неопходно је да се истражи шта значи бити у дечаштву и како човек остаје дете, иако је већ одрастао човек. Деца су слободна од изопачености и порока, па ми треба да се трудимо да будемо као и они, одбијајући порочан живот, а живећи једноставно и невино, достојно и одмерено… Тако ми потврђујемо све оно што деца носе у себи… (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки, Омилија 121)
