ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве Петрове посланице (1. Петр 4,1-11)
Љубљени, када Христос пострада за нас тијелом, и ви се том мисли наоружајте, јер ко пострада тијелом, престао је да гријеши, 2. Да остало вријеме живота у тијелу не живи више по жељама човјечијим, него по вољи Божијој. 3. Јер сте доста протеклог времена живота провели чинећи вољу незнабожаца док сте се одавали разврату, похотама, опијању, ждерању, пијанкама и богомрском идолопоклонству. 4. Зато се чуде што ви не трчите с њима у исту поплаву разврата, и хуле на вас. 5. Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима. 6. Зато је и мртвима проповиједано јеванђеље, да приме суд по човјеку тијелом, а да живе по Богу духом. 7. А свему се крај приближио. Будите, дакле, цјеломудрени и трезвени у молитвама. 8. А прије свега имајте истрајну љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво гријехова. 9. Будите гостољубиви међу собом без гунђања; 10. Сваки као што је примио благодатни дар, њиме служите једни другима, као добри управитељи разноврсне благодати Божије. 11. Ако неко говори, нека говори као ријечи Божије; ако неко служи, нека служи као по моћи коју Бог даје; да се у свему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и сила у вијекове вијекова. Амин.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Мк. 12, 28. 37)
У вријеме оно, приступи Исусу један од књижевника који слушаше садукеје како расправљају с Њим, па видјевши како им добро одговори, запита га: Која је заповијест прва од свију? 29. А Исус му одговори: Прва је заповијест од свију: Чуј Израиљу, Господ Бог наш је Господ једини; 30. И љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом. Ово је прва заповијест. 31. И друга је као и ова: Љуби ближњега својега као самога себе. Друге заповијести веће од ових нема. 32. И рече му књижевник: Добро, учитељу, право си казао да је Бог један, и нема другога осим њега. 33. И љубити њега свим срцем својим и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију паљеница и жртава. 34. А Исус видјевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од Царства Божијега. И нико се више не усуди да га запита. 35. И одговоривши Исус рече учећи у храму: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов? 36. Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим. 37. Сам Давид, дакле, назива га Господом, па откуда му је син? И многи народ слушаше га радо.
ТУМАЧЕЊЕ
У многим стварима Бог може бити прослављен кроз Исуса Христа
Који вас прима, Мене прима; а који Мене прима, прима Оног који ме је послао (Мт. 10, 40)
Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините (1. Кор. 10, 31)
Он у нама живи, у Тајнама Цркве, и води нас где је Његова слава. Али та слава сваког човека усмерава према мерама Његове љубави. (Св. Силуан, Мудрости са Свете Горе, 73)
Десет Заповести
Блажен је ум који се, прошавши све ствари, непрестано наслађује Божанском красотом.
Онај ко старање о телу доводи до похоте и ко има злопамћење према ближњем због привремених ствари више служи твари, неголи Творцу.
Онај ко тело своје чува од уживања и од болести стиче сатрудника у служењу бољем.
Похота онога који свој ум има непрестано окренут ка Богу постепено прераста у божанску чежњу, док му се гнев преобраћа у божанску љубав. Дуговременим учествовањем у божанском обасјању ум постаје сав светлозаран. Потчинивши себи страдални део (душе), преобраћа га, као што је речено, у неухватљиву божанску чежњу и у непрестану љубав, свецело га преводећи од земаљског ка Божанском. (Св. Максим Исповедник, Стослов љубави, 19, 20, 21, 148)
