Среда тринаесте седмице по Педесетници

Фото: Портал "Ризница"

ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 189 – гл. 9, ст. 12-15; гл. 10, ст. 1-7)

Браћо, вршење ове службе не попуњава само недо­статке светих, него и побуђује многе на обилно захваљи­вање Богу. Кроз искуство ове службе они хвале Бога због ваше покорности исповедању јеванђеља Христова и због про­сто­душности у заједничарењу с њима и са свима, и у моли­твама својим за вас они чезну за вама због преизо­билне благодати Божије на вама. А хвала Богу на његовом неис­казаном дару. А сам ја, Павле, молим вас ради кро­тости и благости Христове, ја који сам понизан када сам код вас, а одважан према вама када сам одсутан; молим пак, кад будем код вас, да ми не буде потребе да будем онако сло­бодан као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо. Јер живећи у телу, не војујемо по телу; јер оружје нашега војевања није телесно него силно Богом за рушење утврђења, обарајући помисли и сваку охолост, која устаје против познања Божијега, и покоравајући сваку помисао на послушност Христу, те смо готови казнити сваку непослушност када се испуни ваша послушност. Ви гледате по спољашњости. Ако је ко уве­рен у себе да је Христов, нека опет помисли у себи да, као што је он Христов, тако смо и ми Христови.

Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 13 • Гл. 3, ст. 20-27)

У време оно дође Исус у кућу, и сабра се опет народ, тако да не могаху ни хлеба јести. И кад то чуше његови, изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе. А књижевници који бејаху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул; а он помоћу кнеза демонског изгони демоне. А он, дозвавши их, говораше им у причама: Како мо‘е сатана сатану изгонити? И ако се царство само по себи раздели, то царство не може опстати; и ако се дом сам по себи раздели, тај дом не може опстати; и ако сатана устане сам на себе и раздели се, не може опстати, него ће пропасти. Нико не може отети покућство јакога, ушавши у кућу његову, ако најпре јакога не свеже, и онда ће кућу његову опленити.

ТУМАЧЕЊЕ

Они слободно прослављају Бога

Господ се на овом месту не одмара, већ се опет враћа на духовно, упоређујући све, тако да из свега израстају духовни плодови Његове праведности… Бог сеје по земљи, а они који се хране Телом добијају мноштво и тако брину о својој души. Зато сви они желе да се Он о њима брине.

Господ све ради у облику молитве… У исто време Он дозвољава свима да траже само по потреби, говорећи – дајте им хлеб да једу… То Он зове семеном. Кроз ове који примају, шаље се хвала и слава Богу, јер они на тај начин потврђују своје исповедање вере…

Видите ли олтар Господњи? Велзевул га није саградио, нико други до Бог сам га није изградио. Од камена јесте… али није материјал већи од Небеса. Само свештеник је улазио у светињу над светињама… да тамо жртвује… а сетите се само шта пише у Јеванђељу: Отац твој који види тајно, платиће теби јавно (Мт. 6, 4). Овај жртвеник Христов, тако да Његово Тело јесте жртвеник који је за тебе, за све људе, припремљен. (Св. Јован Златоуст, Омилија 20 на 2. Кор. 9, 1, 2, 3)

Писма кажу владар изгони демоне

Богоборство против Духа Светога јесте приписивање његових дела супротном духу, као што рече Свети Василије Велики. Како то? Када неко види чуда која се чине Духом Светим или другим божанским даровима међу његовом браћом, као што су на пример сузе или богопознање или реч мудрости са висине (упореди 1. Кор. 12, 8) или било шта друго што је Духом Светим било међу онима који воле Бога (упореди са Рим. 8, 28), схвати шта су делâ самог ђавола. Такав човек који чини дела ђаволска ради против Духа Светог који јесте у њему (упореди 1. Кор. 12, 11; Еф. 2, 2), а они који су синови Божји вођени су Духом (упореди Рим. 8, 14) и испуњавају заповести Бога и Оца, али и такве напада демон искушавајући их. То је исто оно што су стари Јудејци говорили против Сина Божијег, баш као и када неверници слушају о Богу и уместо да им се просвећују душа и ум, или да созерцавају и ослобођају се од страсти, или да су уроњени у сузе и да благодат Духа Светога буде на њима, они све то одбијају сада и постају духоборци. Сви они који такве прекоравају су они који воле Бога и који тако задобијају Духа Светога и постају богови по познању и признају Оваплоћење Бога и Спаситеља Исуса Христа (упореди са Тит. 2, 13)! Онај који је против Духа Светога одбија да се обнови икона која је начета у њему, која је почела да пропада и трули и препуштен је смрти, такав треба да се врати на пут  непропадљивости и бесмртности. (Св. Симеон Нови Богослов, Дискурси 32, 1, 2)

Хула на Духа Светога

Како да разумемо шта је хула на Духа Светога? Чак и да буде опроштена због покајања, шта таквима треба рећи онда? Треба само да знају да је тај грех изнад свих грехова. Зашто? Зато што Духа Светога не познају, какав Он може да буде и зашто им Дух Свети треба у животу… Такви не знају да и пророци проричу Духом Светим, иако неки говоре да ли можемо да кажемо да у Старом Завету познајемо Духа Светога… Хула на Духа Светога неће бити опроштена. (Св. Јован Златоуст, Омилија 41 на Мт. 12, 5)

Као што је Отац виђен преко Сина, Син се види у Духу Светоме… Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини (Јевр. 1, 3)… То значи да Дух светли и просијава. А осећања нас воде ка Њему од кога и саме долазе, баш и створене као печат дара Духа Светога. (Св. Василије Велики, О Духу Светоме, 26. 64)

Ми жалимо оне који Духа Светога називају створењем јер због таквог учења падају у невероватну хулу на Светога Духа. За оне који су научили Свето Писмо, не треба им доказ да је творевина одвојена од Бога Оца. Творевина је роб, а Дух Свети је ослобађа. Творевина жуди за животом, а Дух је Животодавац. Творевини треба учење, а Дух је Учитељ. Творевина је обожена, а Дух Свети је обожује (упореди са Рим. 8, 2; Јн. 6, 63).

Ако говориш о анђелима и арханђелима или о натприродним моћима, све је обожено Духом Светим, али Дух сам има Светост у (Својој) природи, не прима је по заслузи већ је носи у Себи… Њему је било дато име Свети. Он је Свет по природи, као што је Отац свет по природи, а исто као и Син, ми не можемо да дозволимо да Дух Свети буде одвојен и раздвојен од Свете Тројице… (Св. Василије Велики, Писмо 159, 32)

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага