СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК РАФАИЛО ШИШАТОВАЧКИ
Молитвени спомен на свештеномученика Рафаила наша света Црква чини 24. августа/3. септембра. Отац Рафаило је рођен 1875. године, у честитој земљорадничкој породици. Као дечачића родитељи су га дали за манастирског ђака у манастир Ковиљ, одакле са Мироном Ђорђевићем одлази у Манасију где је примио монашки чин. Био је и у Бођанима – тамо је осликао капелу на Водици, а у бођанском манастиру је остао и велики број његових слика. Сликарство је студирао крајем 19. века у Русији (живео је у подворју Српске Патријаршије у Москви). Студије је наставио у Венецији где је био на специјализацији, а био је и студент Прве српске цртачке школе у Београду. За собом је оставио многобројна дела. Међу најзначајнијима његовим радовима је иконостас цркве у Великој Крсни, израђен по жељи краљице Драге Обреновић. Велике и лепе иконостасе је оставио и у Ковиљу и Пачиру. На предратним југословенским изложбама излагао је као пејзажиста, а оставио је значајан траг и као портретиста. Последње његово дело јесте иконостас цркве Ружице на Калемегдану из 1925. године.
У време усташке најезде, 1941. године, јеромонах Рафаило, настојатељ манастира Шишатовца протеран је са многобројним свештеницима и монасима преко Фрушке Горе у Славонску Пожегу. Био је на челу колоне мученика који су, по наређењу усташких бојовника и гонитељâ, сами себи, успут, служили опело. Био је тучен и злостављан. Уморен је, а ни дан данашњи му се не зна гроб. Но, Господ га је препознао и прославио, а наша света Црква уврстила у ред свештеномученика.