Субота четрнаесте седмице по Педесетници

Фото: Портал "Ризница"

ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из Прве посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 130 – гл. 4, ст. 1-5)

Браћо, тако да нас људи сматрају као слуге Христове и управитеље тајни Божијих. А од управитеља се, дакле, тражи да се сваки нађе веран. А ја најмање марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим. Јер не осећам ништа на својој савести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте Господ. Зато не судите ништа пре времена, докле не дође Господ, који ће и осветлити што је сакривено у тами и објавити намере срца; и тада ће бити свакоме похвала од Бога.

И за упокојене, 1. Сол (Зач. 270 – гл. 4, ст. 13-17)

Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о дола­ску Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрс­нути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Зач. 93 • Гл. 23, ст. 1-12)

У време оно рече Исус народу и ученицима својим говорећи: На Мојсејеву столицу седоше књи‘евници и фарисеји. Све, дакле, што вам ка‘у да др‘ите, др‘ите и творите; али по делима њиховим не поступајте, јер говоре а не творе, него везују бремена тешка и незгодна за ношење и товаре на плећа људска, а прстом својим неће да их помакну. А сва дела своја чине да их виде људи; јер проширују амајлије своје и праве велике скуте на хаљинама својим. И воле зачеља на гозбама и прва места по синагогама. И да им се клања по трговима, и да их људи зову: учитељу! А ви се не зовите учитељи; јер је у вас један Учитељ, Христос, а ви сте сви браћа. И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац, који је на небесима. Нити се зовите наставници; јер је у вас један Наставник, Христос. А највећи између вас да вам буде слуга. Јер који се узди‘е понизиће се, а који се понизи узвисиће се.

И за упокојене (Јн, зач. 16 • Гл. 5, ст. 24-30)

Рече Господ Јудејима који су му дошли: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има ‘ивот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.

ТУМАЧЕЊЕ

Онај који ми суди јесте Господ

Шта са речима: Ономе ко иде за мном због мале ствари ћу му судити у дан Суда… зато нико да не суди Павла због некакве уображености… Господ не говори такве ствари због Свог добра, већ жели да сачува све људе од оних ствари за које је чуо међу Коринћанима. Тако, ако неко каже све ствари овдашње су ми као сенке или сан или дечија игра, не можемо га осудити за уображеност. Зато што би онда требало осудити и Соломона зато што је изрекао оне речи: Таштина, све је таштина

Са друге стране, неко може да постави и питање, како може бити да неко нешто каже, а да и сам не буде осуђен због тога? Могуће је да се и у њему препознају извесни греси… Зато размислите како живите јер ће бити велика тачност у дану Суда… Иако су греси познати, ко смо ми да осуђујемо… А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа (Рим. 14, 10). (Св. Јован Златоусти, Омилија 11 на 1.Кор. 4, 2, 3)

Књижевници и фарисеји седе на столици Мојсијевој… али им нису таква дела

Господ Исус Христос све ствари говори у потпуном сагласју са Оцем, који Га је родио… Он заповеда оно што је у сагласју са Законом и заповеда да се свега држе… Он говори о њиховим животима и о њиховом моралу, а главни разлог је био њихово неверје… Све то на првом месту води спасењу, а не да бисмо унизили наше учитеље, нити да се уздигнемо изнад својих свештеника… Управо то и заповеда Господ, а Он не заповеда само, већ тако и живи. Он је показао тако свој ауторитет, мада су и они били грешни те су им упућене жестоке осуде: Шта год да вам каже да радите, ви урадите… Они не говоре више својим речима, већ Божијим. Шта би требало да буде њихова част, ако најтеже осуде против њих јесу да живе наопако и да их неко опонаша (у томе)… Где је ту част? Па они су сви огрезли у греху и преступају Закон, посебно они који поучавају (друге) и који зато двоструко и троструко заслужују да буду осуђени…

Шта су њихови амајлије, које су њихове границе? Такви стално заборављају на Божје добро, јер Господ заповеда да се Његова чудесна дела запишу на таблицама, али њихове руке су биле заузете па их нису уписали… Не зовите Оца узалуд, не би требало да зову Њега већ да науче да Га призивају како треба и то у најузвишенијем смислу те речи… Господ је разлог свему, и учитељима и оцима… (Св. Јован Златоуст, Омилија 72 на Мт. 23, 1, 2, 3)

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага