ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 3, 19-26)
Браћо, знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затворе, и сав свијет да буде крив Богу; јер дјелима закона ни једно тијело неће се оправдати пред њим; јер кроз закон долази познање гријеха. А сада се без закона јавила правда Божија, посвједочена од Закона и Пророка; и то правда Божија кроз вјеру у Исуса Христа за све и на све који вјерују, јер нема разлике. Јер сви сагријешише и лишени су славе Божије, а оправдавају се даром, благодаћу његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу, Којега одреди Бог да буде крвљу својом жртва помирења кроз вјеру, да покаже правду своју опроштењем пређашњих гријеха, у дуготрпљењу Божијем, да се покаже правда његова у садашње вријеме, да је Он праведан и да оправдава онога који је од вјере Исусове.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 7, 1-8)
Рече Господ: не судите, да вам се не суди; јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити. А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш? Или, како ћеш рећи брату своме: стани да ти извадим трун из ока твога: а ето брвно у оку твоме? Лицемјере, извади најприје брвно из ока свога, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свога. Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас. Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.
ТУМАЧЕЊЕ
Спасење јесте у Исусу Христу
За Григорија Богослова врло је важно Распеће, али тако да се не исказује жртва. Зато треба поставити још једно питање… (Г. Флоровски, Оци 4. века, том 7, 143-144)
Не судите, да вам се не суди
Шта онда рећи после ових речи? Зар не би требало да осудимо оне који греше? Апостол Павле такође каже: Зашто осуђујеш брата својега? Или зашто понижаваш брата свога… И даље у Светом Писму пише: Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог. Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока. Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник. Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог. Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока. Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник (Мт. 18, 15-17). Да ли ова методологија треба да се користи и у контексту казне? Овде власник суди робу, госпођа младој девојци, отац сину, другови међу собом… тада ће изаћи на видело све слабости. Господ нама не каже једноставно да не судимо било ком човековом греху, нити да некоме забранимо да ради такве ствари. Поставља се питање, да ли треба прекоревати и оне који су пуни болести… Апостол Павле такође каже на другом месту: Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога. Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога (1. Кор. 4, 5). Јасно је да не треба да судите брату са осећајем о њему… Зашто му судити? Требало би да о томе одлучује само онај који не чини грех, а не ти. (Св. Јован Златоуст, Омилија 23 на Мт. 7, 1-2)