ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Ефесцима светог апостола Павла (Зач. 218 – гл. 1, ст. 16-23)
Браћо, не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама: да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења да га познате, и просветљене очи срца вашега да бисте знали у чему је нада позива његова, и какво је богатство славе наслеђа његова у светима, и каква је неизмерна величина силе његове на нама који верујемо по дејству силне моћи његове, коју учини у Христу васкрснувши га из мртвих, и посади себи с десне стране на небесима, изнад свакога началства, и власти, и силе, и господства, и изнад свакога имена што се може назвати, не само у овоме веку, него и у будућем; и све покори под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви, која је тело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему.
И за упокојене, 1. Сол (Зач. 270 – гл. 4, ст. 13-17)
Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 67 • Гл. 12, ст. 32-41)
Рече Господ: Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство. Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити, где се лопов не прибли‘ава, нити мољац квари. Јер где је благо ваше онде ће бити и срце ваше. Нека буду бедра ваша опасана и светиљке запаљене. А ви слични људима који чекају господара својега, када ће се вратити са свадбе да му, чим дође и куцне, одмах отворе. Благо слугама оним које господар дошавши нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати, и посадиће их, и приступиће те ће им служити. И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо слугама оним. Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лопов, бдео би, и не би пустио да му поткопају кућу. И ви, дакле, будите спремни; јер у који час не мислите, доћи ће Син Човечији. А Петар му рече: Господе, говориш ли ову причу нама или свима?
И за упокојене (Јн, зач. 16 • Гл. 5, ст. 24-30)
Рече Господ Јудејима који су му дошли: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
ТУМАЧЕЊЕ
Не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама
Никада није било таквог осећаја чежње код других апостола, није било саосећања и привржености, као што је то био случај код апостола Павла, који се молио за све градове и људе. Свима је писао: не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама… Мислите на то шта је све он имао на уму, чега се све сећао, шта је радио за те људе, а колико је тек молитава и захвалности Богу учинио за све те људе… Колико је тако само благослова измолио од Бога… Он је у свим приликама повезивао веру и љубав, тај величанствени пар, тако да није само помињао свете из тих области, већ све људе…
Две ствари апостол Павле захтева од њих да их имају на уму и примењују, што је била и њихова дужност: позвани су на благослов, али да се прво ослободе претходног живота… Те две ствари су призив и покајање.
Да Бог наш, Господ Исус Христос… може да нам да Духа мудрости и објављење богопознања
О какве су тајне које нам Он отвара да у њима учествујемо. То не можемо да схватимо, осим ако Дух Свети не уђе у нас и благослови све. Зато апостол Павле и моли Оца славе за то… Павле не употребљава име које показује те ствари, већ у свим приликама зове то славом, што је у ствари наше име и призив… Нека ти буде дато оно што може да ти помогне да лакше схватиш ствари… А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа (1. Кор. 2, 14). Потребна је жеља за духовним мудростима, како бисмо видели скривено. Тај Дух је објављен свима. Шта је јасно из овога? Да кроз Његову силу, верујемо у Васкрслог Христа. (Св. Јован Златоуст, Омилија 3 на Еф. 1)
Све покори под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви, која је Тело Његово
Невероватно је како је подигао Цркву, као да је подигао неком машином. Он је Њу подигао до невероватних висина и поставио на трон, а пошто је Он Глава, Она је Тело. Шта онда значи: над свим стварима? То нити су анђели, нити арханђели, нити било које друго биће… Само на тај начин нас је уздигао и почаствовао, показујући да смо Његови, јер нас је припремио да Га пратимо… Када чујеш од Главе да не видиш и не схваташ величину ти онда разуми да Он није неки врхунски Владика, већ Глава Тела… Он је тако устројио све да пази на сваког члана Цркве, јер ако је другачије онда Тело није комплетно…
Ако неко стави дијадему на главу, златну круну, онда је то она од беживотног драгог камења? То није круна која је постављена над нашим главама – што је и веће – Христос је начинио да нашу насушну Главу облећу анђели са арханђелима и свим силама… Ако си део Тела Христовог носићеш Крст, јер Тело – греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим (1. Петр. 2, 22).
Многи од нас учествују у Телу, али кушају Крв и ту нема одвојених… То није ни Богојављење, ни пост, ни чистоту душе… Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође (1. Кор. 11, 26)…
Краљевска гозба је постављена пред тебе, анђели ти служе, а сам Цар је ту, на гозби. Да ли је твоја одећа свадбена? Да ли си ти чист? Онда можеш да појеш химне са осталим… Ако останеш ти учествујеш у гозби, а ако не онда не учествујеш са Њим и ниси у заједници са Богом. У Цркви си позван, више од оглашених, јер они нису схватили и прихватили Тајну иако је полако спознају… Ми не можемо да се стидимо својих слабости… (Св. Јован Златоуст, Омилија 3 на Еф. 1)
Где је твоје благо, тамо ће бити и срце твоје
Ако је човек богат у овом свету и поседује разна скривена блага, он то стално има на уму и даље жели да прикупља блага, јер његова тежња га сваким даном све више заокупља, те се богати све више и више. Исто тако, они који траже Божију руку и налазе је, задобијају небеска блага у Духу Светоме, који је од Господа који сија у њиховим срцима и тако сви заокружују праведност њихову и испуњавају све добре заповести од Господа. То је благо Христово у срцима људи и то благо треба да носе у небеско богатство. Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас (2. Кор. 4, 7). То благо је њима дато у овом животу да га носе у себи, како би их обожила сила Духа Светога.
Душа коју Господ буде препознао, носи истинско благо у Духу Светоме и има у себи веру и стрпљење, плодове Духа Светога. Таква душа је праведна и испуњава заповести Господње; тако таква душа постаје чиста, савршена и права. На исти начин, када су неки богати Духом Светим, заиста задобијају небеска блага и заједницу у Духу Светоме, говоре речи истине, када учествују у духовним разговорима радују своје душе, па је то њихово највеће богатство, јер они говоре и радују душе свих који слушају те духовне разговоре и немају страха јер у себи носе духовно благо и доброту коју показују у радости на духовним весељима… (Св. Макарије Велики, Омилија 18, 1, 3, 5)
После сувишних ствари и напуштања истине не знаш куда ћеш и све остављаш у сенкама и сновима. А нису ли све садашње ствари само сенка или сан (привид)? Међутим, невоље које те ствари доносе су велике, чак и веће од задовољавања страсти… Страсти су богате у жељама, сновима и фантазијама, и тада људи као да стално сањају у некаквом привиду… (Св. Јован Златоусти, Омилија 36 на 1. Кор. 14, 10)
