ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Галатима светог апостола Павла (Зач. 199 – гл. 1, ст. 3-10)
Браћо, благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа, који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњега века злога, по вољи Бога и Оца нашега, којему слава у векове векова. Амин. Чудим се да се од Онога који вас позва благодаћу Христовом, тако брзо одвраћате на друго јеванђеље, које није друго, само што вас неки збуњују и хоће да изврћу јеванђеље Христово. Али ако вам и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде! Као што смо већ рекли, и сада опет велим, ако вам неко проповеда јеванђеље друкчије него што примисте, анатема да буде! Зар ја сад настојим да људе придобијем или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов.
И за упокојене, 1. Сол (Зач. 270 – гл. 4, ст. 13-17)
Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 46 • Гл. 9, ст. 37-43)
У време оно, када Исус сиђе са горе, срете га мноштво народа. И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу, молим те, погледај на сина мојега, јер ми је јединац; и ево, хвата га дух и виче изненадно; и ломи га уз пену, и једва се удаљи од њега пошто га изломи. И молих ученике твоје да га истерају, па не могоше. А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи амо сина својега. А још док он прилажаше стаде га демон кидати и ломити. А Исус запрети духу нечистоме, и исцели дечака, и предаде га оцу његовом. И сви се веома дивљаху величанству Божијем.
И за упокојене (Јн, зач. 16 • Гл. 5, ст. 24-30)
Рече Господ Јудејима који су му дошли: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га ожвеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
ТУМАЧЕЊЕ
Кад бих људима угађао, не бих био слуга Христов
„Живи тако као да те нема у овоме свету, и имаћеш мир“. Тако је говорио св. Антоније своме ученику. Чудна поука, но истинита. Највише беде и немира навлачимо ми на себе тиме што желимо да се што више осетимо и припознамо у овоме животу. Што год се пак један човек више повлачи од света, што год чешће созерцава овај свет као постојећи и без њега, и што год се јаче удубљује у мисао о својој непотребности овоме свету, то ће он стајати ближе Богу и имаће дубљи мир душевни. Сваки дан умирем, куне се апостол Павле (I Кор. 15, 31), т. ј. сваки дан се осећам као да ме нема у овоме свету. Али зато се он осећао духом сваки дан као грађанин небески. Када мучитељ Фаустин упита св. Теодула: „зар није бољи живот од љуте смрти?“ одговори Теодул: „Ваистину и ја тако појмих, да је бољи живот од смрти, због чега се и реших да презрем ово смртно и маловремено животарење на земљи, да би био учасник бесмртног живота.“
Нећеш оставити душе моје у аду, нити ћеш дати да светац твој види трулења. (Пс. 16, 10)
То су речи надахнутог тајновидца, речи светле, пророчке. То Давид говори за Христа Господа, за душу Његову и за тело Његово, то јест за оно што је човечанско у Њему. Да се ове Давидове речи односе на Христа васкрслога, то је посведочио апостол Петар у првом свом говору одмах после силаска Духа Светога (Дела. 2, 27). Јер вели: Давид умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана. Не могу се, дакле, оне речи односити на Давида, иако он то говори као од себе и о себи, него на неког потомка Давидовог по телу. Давидово је тело иструлело, иструлела су и тела других његових потомака. Христос је пак његов потомак по телу, који нити оста у Аду нити Му тело виде трулења. Предвидјевши говори (Давид) за васкрсеније Христово. Заиста, сјајно пророчанство! Заиста, чудесна видовитост! Како су ове речи морале звучати и као неразумљиве и као неразумне за све јеврејске тумаче Псалама пре васкрсења Господа! Кад се печат скиде са гробне плоче, скиде се печат и са многих сасвим тамних и нејасних пророчанстава. Христос васкрсе, и тајне посташе јава. Гробна плоча диже се не само са Његовог светог тела него и са многобројних речи и визија пророчких. Христос васкрсе, и пророчке речи васкрсоше. Силаском у Ад Господ изведе душе праведних отаца и пророка у небесну светлост, а Својим васкрсењем изнесе речи и визије њихове у светлост разума и истине. Христос васкрсе, и све што је добро, праведно и истинито, пре и после Васкршњега јутра, васкрсе. О васкрсли Господе, уврсти и нас у васкрсле грађане царства Твога бесмртнога! Теби слава и хвала вавек. Амин. (Св. Владика Николај, Пролог, 18. април)
Тада је Христос прекорио нечисте духове и исцелио сина јединца
Овај човек који је у Светом Писму био истакнут, био је слаб у вери, а та чињеница је очигледна из неколико примера: из Христових речи (Све ствари су могуће онима који верују), из речи самог тог човека (Помози моме неверју), и из речи Христових том човеку (Ако можеш). Ако је његово неверје било узрок… зашто се Он стиди својих ученика? Он указује да му донесу болесног у вери, чак и ако они могу – као што је могуће у много прилика – да начине лек. Вера личности показује често да је то потребно како би човек био исцељен, чак иако је ниже службе, чак и без вере у оне који чине чудеса. Људи из Корнилијевог окружења својом вером себи обезбеђују Духа Светога, и у случају Јелисеја, када нико није веровао, мртав човек је устао… Мени се чини да су Његови ученици уплашени да неће изгубити благодат у коју они верују. Они добијају силу против нечистих духова… И дозвавши својих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи (Мт. 10, 1)… и пред Крстом… И неки свеци после њих, који су много нижи од апостола, могу да помере брда и горе када им је то било потребно… (као на пример, Григорије Чудотворац, Свети Марко Аскета…) (Св. Јован Златоуст, Омилија 57 на Мт. 17, 3, 4)
