ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Солуњанима светог апостола Павла (Зач. 273 – гл. 5, ст. 14-23)
Браћо, молимо вас, саветујте неуредне, тешите малодушне, подржавајте слабе, будите великодушни према свима. Гледајте да нико не враћа коме зло за зло; него свагда идите за добром, и међу собом и према свима. Радујте се свагда, молите се без престанка, на свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу. Духа не гасите, пророштва не презирите. Све испитујте, добра се држите. Од зла у сваком виду уклањајте се. А сам Бог мира да вас посвети потпуно, и васцели дух ваш и душа и тело да се сачува без порока за долазак Господа нашега Исуса Христа.
И за упокојене, 1. Сол (Зач. 270 – гл. 4, ст. 13-17)
Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 84 • Гл. 17, ст. 3-10)
Рече Господ: Пазите на себе! А ако ти сагреши брат твој, прекори га; па ако се покаје, опрости му. И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: кајем се, опрости му. И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере! А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушично, рекли бисте овоме дуду: Ишчупај се и усади се у море! – и послушао би вас. А који ће од вас, ако има слугу који оре или који чува стадо, када дође из поља, рећи му: Ходи и одмах седи за трпезу? Зар му неће рећи: Уготови нешто да вечерам и опаши се те ми слу‘и док једем и пијем, па после ти једи и пиј? Еда ли ће он захвалити слузи томе кад учини што му је заповеђено? Не сматрам. Тако и ви кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити.
И за упокојене (Јн, зач. 16 • Гл. 5, ст. 24-30)
Рече Господ Јудејима који су му дошли: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божјега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
ТУМАЧЕЊЕ
Молите се непрестано
Ми морамо живети молитвом, да би постали оваплоћена молитва. Цео наш живот и свако наше дело, сваки гест, чак и осмех, мора постати химна слављења, принос, молитва. Ми морамо да принесемо не оно што имамо, већ оно што јесмо. У Православљу молитва може бити: молитва усана (усмена молитва), молитва ума (ментална молитва), молитва срца (или ума у срцу)… Срце је у овом контексту цела личност човека, средиште али не само савести, већ и несвесног, не само душе већ и духа, не само духа већ и тела. (Епископ диоклијски Калистос Вер, Моћ имена,81)
Могуће је, чак и у садашњем животу, да човек искуси обожење, које се већ збило. Св. Григорије Палама и исихатсички византијски богослови повезали су искуство са практичном и непрестаном молитвом, чији је циљ стална заједница са Богом и виђење Божанске светлости… Врлинско делање остварује икону Божију у човеку и припрема пут за заједницу верника са Њим. Погрешно је и опасно да човек сам себе одврати, без довољно објашњења, од молитве, пошто молитва испуњава заједницу са Богом… Човекова заједница са Богом и његово обожење нису резултат деловања људи, већ дар Божје благодати. Она тајно делује у обожењу човека, док врлина омогућава да човек прими то обожење. Молитва као човеково делање јесте врлина, али није довољна сама по себи како би човек остварио заједницу са Богом и задобио обожење…
Од почетка заповест практиковања сталне и непрекидне молитве јесте средиште учења Светих Отаца… Уобичајни облик молитвословља био је: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме… Ориген каже да непрестана молитва може да се разуме као смеша молитава и целокупног живота хришћанина. Свети Василије Велики каже да је време молитве читав наш живот… Веровање да без Бога не можемо ништа јесте стварање молитве.
Молитва је делотворни израз човековог целог живота, који ако се разгори божанском љубављу све своје снаге усмерава да пронађе Бога. Непрекидна молитва – по мишљењу Св. Григорија Паламе – није ништа ако и живот није непрестана заједници са Богом, што чини могућим да човек прими у себе дар молитвословља. (Георгије Манзаридис, Обожење човека, 67А)
Опрости свом брату
Нема границе за опроштаје већ опроштај треба да буде непрекидан и вечан… Господ је донео Своју љубав човеку и научио га је да прашта не седамдесет и седам пута, већ вечно и својим ближњима да се опраштају сви греси, јер љубав човека (према човеку) мала је у односу на љубав Божију према нама. Такву љубав сви људи требају… (Св. Јован Златоуст, Омилија 61 на Мт. 18, 1)
