ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прве посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1 Кор. 10, 23-28)
Браћо, све ми је слободно, али све не користи; све ми је слободно, али све не изграђује. 24. Нико нека не тражи што је његово, него сваки оно што је другога. 25. Све што се продаје на тржишту једите, ништа не испитујући савјести ради; 26. Јер је Господња земља и све што је на њој. 27. Ако ли вас неко од невјерника зове, и хоћете ићи, једите све што вам се принесе, ништа не испитујући савјести ради. 28. Ако ли вам неко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради онога који вас извијести и ради савјести; јер је Господња земља и све што је на њој.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Лк. 21, 8-9; 25-27; 33-36)
Рече Господ: Пазите да вас не преваре, јер многи ће доћи у име моје говорећи: Ја сам, и: вријеме се приближило. Немојте, дакле, ићи за њима. 9. А када чујете за ратове и немире, немојте се уплашити; јер све то најприје треба да буде, али није одмах крај. 25. И биће знаци на сунцу и мјесецу и звијездама; и на земљи мука и невоља народима у ужасу од хуке морске и валова. 26. Умираће људи од страха и од очекивања онога што наилази на свијет; јер ће се силе небеске покренути. 27. И тада ће угледати Сина Човјечијега гдје долази на облаку са силом и славом великом. 33. Небо и земља ће проћи, а ријечи моје неће проћи. 34. Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан онај не наиђе на вас изненада. 35. Јер ће доћи као замка на све који живе на лицу васцијеле земље. 36. Бдите, дакле, у свако вријеме молећи се да се удостојите да избјегнете све што се има догодити, и да станете пред Сина Човјечијега.
ТУМАЧЕЊЕ
Не саплићи никога
Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима (1. Кор. 8, 9). Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби (Рим. 14, 21).
Већ је речено да не можемо да у исто време пијемо и из Чаше Господње и из оне од ђавола. Бог ме је саздао слободним и изнад свих сам зала и повреда, али незнабошци не знају како да (про)суде моја животна правила, јер не знају за слободу мога Господара… (Св. Јован Златоуст, Омилија 25 на 1. Кор. 10, 1, 2)
Стражите и молите се стално
За свакога човека драгоцен је мир душевни. Код оних који су стекли мир душевни, тело може бити непрестано у покрету, у раду, у муци, али душа њихова, приљубљена Богу, остаје увек у непоколебљивом миру. Св. Серафим Саровски учи: „Треба се старати свим начинима, да се одржи мир душевни. Не узмућивати се увредама од људи. Зато је нужно по сваку цену уздржавати се од гнева, и помоћу стражења (над самим собом) чувати ум и срце од непристојних покрета… За очување мира душевног потребно је такође избегавати осуђивање других. Неосуђивањем и ћутањем мир душевни се да сачувати. Када се човек налази у таквоме стању, он добија божанска откровења. Да би се човек пак сачувао од осуђивања других, мора стражити над самим собом; не сме ни од кога примати недуховних мисли, и треба да је према свему (светскоме) мртав. Ми морамо неуморно чувати срце своје од непристојних помисли и утисака (Приче. 4, 23). Од сталног стражења над срцем, у срцу се рађа чистота, у којој се види Господ, по речима вечне истине: блажени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мт. 5, 8).“ (Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 15. фебруар)
Они који чине добро нека се надају васкрсењу живота, а они који чине зло нека се надају васкрсења суда
Сада ово речи имајте на уму, па мудрујте са једноставношћу живота: учењем и добрим делима у животу. Судите себи, да не будете осуђени у свету. Не можете да Богу једноставно кажете да се нисте сетили како да се одбраните (од ђавола), јер ће вам се рећи да онда није требало ни да се сетите онога што су ваше слуге чиниле за вас… Зашто усмеравате мач према вама самима, као безумници, да себи ускратите живот који ће доћи. Ако је овај живот толико живописан, како неко може да каже да су бол и жалост отишли из њега?
Треблажени су они који су радосни када благосиљају друге. (Св. Јован Златоуст, Омилија 39 на Јн. 5, 4)
Догађања дана пре недеље Судњег дана у уској вези је са темом из зачала које се читају ове недеље у Цркви, а то је васцело сећање на умрле свих времена… Пре него што се сетимо Другог доласка Христовог на свакој недељној Литургији, ми се сећамо свих преминулих пре нас, који сада чекамо Судњи дан. У текстовима који се читају у данашњу суботу осећа се ток међусобне љубави која повезује све чланове Цркве Христове, било да су они живи или мртви. Они који верују у васкрслог Христа немају баријеру смрти, јер су живи у Господу, пошто су преминули још увек браћа са нама чланови смо исте породице и зато треба да се молимо за њих. (Калистос Вер, Посни триод, увод, 45)
