ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Светог апостола Павла Римљанима (Рим. 14, 19-23; 16, 25-27)
Браћо, старајмо се за оно што доприноси миру, и узајамном напретку. 20. Не руши дјело Божије због јела, јер је све чисто; него је зло за човјека који једе са спотицањем. 21. Добро је не јести меса и не пити вина и не чинити оно на шта се брат твој спотиче или саблажњава или слаби. 22. Ти имаш вјеру? Имај је сам за себе пред Богом. Блажен је онај ко не осуђује себе за оно што нађе за добро. 23. А који сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вјери: а све што није од вјере гријех је. 24. А Ономе који вас може утврдити по јеванђељу мојему и проповиједи Исуса Христа, по откривењу тајне о којој се ћутало од вјечних времена, 25. А сад објављене и кроз списе пророчке, по заповијести вјечнога Бога, обзнањене свима незнабошцима за послушност вјери, 26. Јединоме премудроме Богу, кроз Исуса Христа, њему слава у вјекове. Амин.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 6, 1-3)
Рече Господ: Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде: иначе плате немате од Оца својега који је на небесима. 2. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по синагогама и по улицама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју. 3. А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевица твоја шта чини десница твоја, 4. Да би милостиња твоја била у тајности: и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. 5. И када се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по синагогама и на раскршћу улица стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем: Примили су плату своју. 6. А ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности: и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. 7. А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени. 8. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба прије но што заиштете од њега. 9. Овако, дакле, молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; 10. Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу; 11. Хљеб наш насушни дај нам данас; 12. И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; 13. И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Јер је твоје царство и сила и слава у вијекове. Амин.
ТУМАЧЕЊЕ
Напусти самодовољност
Горе смо чули да од злог корена и зле мајке произлази још гори плод: од погане гордости рађа се неописива хула. Стога је и њу потребно изнети на видело, будући да није нешто ситно. Она је један непријатељ и противник, који је много опаснији од свих других. Што је још горе, ми нисмо у стању да помисли хуле без тешкоћа кажемо своме духовном лекару, да их исповедимо и жигошемо. Зато су многи често падали у очајање и губили наду. Тај опаки грех им је, наиме, као црв у дрвету, упропастио сву наду. Овај свеокаљани демон често воли да и на самој Литургији, и у сами час освећења Тајни, хули на Господа и на Свете Дарове који се приносе. То нам најјасније и показује да те безаконе, непојмљиве и неизрециве речи, у ствари, у нама не изговара наша душа, већ богомрзац демон, који је збачен са неба због тога што је и тамо покушао да хули на Господа. Јер, да су те непристојне и недоличне речи заиста моје, како се онда, примивши Дар, клањам? Како бих могао у исто време да псујем и да благосиљам? Многе је људе овај обмањивач и упропаститељ душа доводио често и до лудила. Ниједна друга помисао не исповеда се тако тешко као ова. Зато она често са многима дочека и старост. А демонима и хулним помислима ништа тако не даје снаге у нападима на нас, као то што их неисповеђене гајимо и скривамо у срцу. Нико не треба себе да сматра виновником хулних помисли. Господ је срцезналац. Он разуме да такве речи нису наше, већ непријатеља наших. Пијанство је узрок спотицања, а гордост је узрок недостојних помисли. И мада онај који се спотакнуо није крив за само спотицање, за пијанство ће свакако бити кажњен. Кад станемо на молитву, те нечисте и неизрециве помисли устају на нас. Кад се молитва заврши, оне одмах одлазе. Оне се нерадо упуштају у борбу са онима који и не обраћају пажњу на њих. Тај безбожни дух не само што хули на Божанство и на све што је Божије, већ у нама изговара и непристојне и најсрамније речи, како бисмо оставили молитву или пали у очајање. Јер, овај зли и сурови тиранин многе људе одвуче од молитве, многе од Светих Тајни одвоји, некима тело изнури тугом, а друге постом измучи, не дајући им ни часа одмора. Он то чини не само са световњацима, него и са људима који воде монашки живот, говорећи им стално да им уопште нема спасења и да су беднији од свих неверника и многобошца. Човек који хоће да се избави од духа хуле који га узнемирава, нека добро зна да за хулне помисли није крива његова душа, већ сам нечисти демон, који је рекао Господу: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се (Мт. 4, 9). Зато и ми, презирући га и не придајући никакав значај помислима које он убацује у нас, рецимо: „Иди од мене, сатано! Господу Богу свом ћу се клањати и Њему јединоме служити (Мт. 4, 10). А мука твоја и реч твоја вратиће се на главу твоју, и на теме твоје пашће хула твоја у садашњем и у будућем веку (уп. Пс. 7, 17)“. Ко би на неки други начин хтео да победи демона хуле, личи на човека који би покушао да рукама својим ухвати муњу. Јер, како да ухвати, како да се расправља и бори са оним који одједном, као ветар улеће у срце, у магновењу изговара реч и одмах нестаје? Сви други противници стоје, прихватају борбу, оклевају и дају времена ономе који хоће да их нападне. А овај – не! Напротив, тек што се појави, одступа; тек што проговори, одлази. Тај демон често има обичај да се врти око најпростодушнијих и најбезазленијих по уму. Јер, они се тиме узнемиравају и збуњују много више него други људи. У њима се све то збива, може се рећи, не по гордости, него по зависти демона. Престанимо судити и осуђивати ближњега па се нећемо плашити хулних помисли. Прво је узрок и корен другога. Као што човек, закључан у кући, чује речи оних који напољу пролазе, мада сам с њима не говори, тако и душа, боравећи у себи и слушајући хуле демона, осећа узнемирење због онога што говори онај који пролази кроз њу. Ко презре овог демона, ослобађа се и од страсти, а ко мисли да води борбу с њим на неки други начин, подлећи ће му коначно. Јер, ко хоће речима да савлада духове, личи на човека који хоће да закључа ветрове. Један ревносни монах, злостављан од стране овог демона, око двадесет година исцрпљиваше своје тело постом и бдењем. Но, пошто не осети никакве користи, написа на хартију своју страст, те оде једном светом човеку и даде му је да прочита, бацивши се лицем на земљу тако да ни погледати није смео у светога.
А када старац прочита то што је на хартији било написано, осмехну се, подиже брата и рече: „Стави руку своју, чедо, на мој врат!“ Пошто је брат то учинио, велики му рече: „Нека тај грех буде на моме врату, брате, без обзира на то колико је година био у теби и колико ће још бити. Само ти њему немој придавати никакав значај!“ Тај монах је после тврдио, да још није био ни изашао из келије старчеве, а страст је већ била исчезла. То ми је, са захвалношћу Христу, испричао управо монах који се налазио у искушењу. Ко је однео победу над овом страшћу, протерао је гордост. (Јован Лествичник, Лествица, Двадесет и други корак)
Побегни, ако не станеш пред праведника да те видим. Да ли је то Господ рекао? Било шта добро да урадимо треба да скривамо, склонимо се од очију и да нас буде страх да нас неко не види? Ако се бојиш оних што би те видели, нећеш имати оне који те опонашају, па нећеш никада бити виђен.
Склони се када те хвале, нека хвале твоја дела кроз тебе. Нема оних који ће хвалити добра дела, јер би хвалећи тебе хвалили и Њега који је теби дао силу да урадиш добра дела. Ако нешто сам радиш то би била болест, а ако нешто радиш у Богу то ће бити добро… Ако скриваш добра дела од људи, како ће их видети сви, како ће она постати оно што Господ говори у Беседи на гори? Тамо где каже: Нека твоја добра дела светле пред људима. Он се ту не зауставља и престаје да говори, већ каже: Прославите Оца који је на Небесима.
А бејах лицем непознат Христовим црквама јудејским; Него само беху чули да онај који нас некад гони сад проповеда веру коју некад раскопаваше. И слављаху Бога за мене (Гал. 1, 22-24). Апостол Павле воли да о његовим гресима говоримо ми, да прославимо Бога који је залечио такве болести. Глас са неба је уморио Савла и родио Павла, а шта Павле значи? Мало тога. Када је био Савле био је горд, а када је постао Павле постао је смирен и понизан… (Бл. Августин, Омилија 8 на 1. Јн. 4, 2)
Ако човек западне у грех, таквога обновите у духу љубави
Тајна страдања припада души, њу обузима, њено место заузима уместо греха и мана, тако да тајна страдања користи тело на добро… Видиш ли да испуњавајући Закон гледаш у свога ближњег као на брата (Св. Јован Златоуст, Тумачење Галатима 5. и 6. 57)
Ходите к Мени, који сте уморни и одморићу вас…
Чак и пре будућих ствари, Господ даје награду овде, и када каже: О, зашто се бојите? Тада ћеш научити од Господа и добићеш велике благослове, па нека те уче и апостоли, и Јудејции: А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса (Дела. 5, 41). После свега овога, врлина ће бити уз тебе: Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми (Пс. 38, 4). Неће тада бити ништа тешко на твојој души, неће је ништа притискати… (Св. Јован Златоуст, Омилија 38 на Мт. 11, 3)
