ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 4, 4-12)
Браћо, ономе који ради, не рачуна се плата по милости него по дугу; ономе пак који не ради, а вјерује у Онога који оправдава грјешника, рачуна се вјера његова у праведност. Као што и Давид говори да је блажен онај човјек коме Бог урачунава праведност без дјела: блажени су они којима се опростише безакоња и којима се покрише гријеси. Блажен је човјек коме Господ не урачуна гријех. Ово блаженство, дакле, да ли се односи на обрезање или и на необрезање? Јер говоримо да се Аврааму урачуна вјера у праведност. Како му се, дакле, урачуна? Кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању, него у необрезању. И прими знак обрезања, печат праведности вјере коју имаше у необрезању, да би он био отац свију који вјерују у необрезању, да се и њима урачуна у праведност; и да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вјере оца нашега Авраама коју имаше у необрезању.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 7, 15-21)
Рече Господ: чувајте се лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве? Тако свако добро дрво плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа. Не може дрво добро плодове зле рађати, ни дрво зло, плодове добре рађати. Свако дрво које не рађа добра плода сијече се и у огањ баца. И тако, дакле, по плодовима њиховим познаћете их. Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима.
ТУМАЧЕЊЕ
Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не пред Богом (Рим. 4, 2)
Ово што је речено није једноставно да се схвати, па неко мора да протумачи ове речи. Велика сила апостола Павла јесте баш у томе: он се окренуо од онога што је била тема и показао само оно што је битно за спасење, а то је учинио и делима и прослављањем… Онај ко слави у делима све ставља испред себе: онај који има ту част да верује у Бога добија више места да Га прослави и да то похвалу и покаже. Јер у њему Бог слави и пројављује се. Због тих ствари природа видљивог света не говори њему, већ га прихвата преко вере у Христа, тако да сам Господ показује љубав према том човеку. Ко не убија или не краде он задобија веру да Бог у њему чини немогуће ствари могућим, а у души нема афекта који се противе Богу. Његов знак је искрена љубав. Он слави велике ствари и тако слави Бога, који једини заслужује сву славу.(Св. Јован Златоуст, Омилија 28 на Рим. 4)
Познаћете га по његовим плодовима
Он је рекао својим ученицима: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју (Лк. 10, 20). Свуда нам Господ нуди практичну бригу у вези са нашим начином живота. Јер ако то није могуће за онога који живи праведно и за онога који је слободан од страсти, како би било онима који су можда згрешили, јер и њих Бог може да врло брзо приближи истини… Мада су такве ствари чудесне за обичне људе, многи су кажњени иако су међу њима чињена чудеса… Сва благодат на људима је била слободни дар јер су они кажњени, јер су били незахвални и били су без осећања према Творцу који их је толико уздигао … Свети Павле каже: И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам (1. Кор. 13, 2).
У Старом Завету ово исто може да се нађе на многим местима. Таква благодат може да се излије на немоћне личности, које онда почну да чине добре ствари другима… Валаам је био стран и вери и добром начину живота, али упркос томе био је благословен када је служио другима. Фараон такође… Навуходоносор је био неморалан… А Господ се показао као знак славе, а многи нејаки су искористили примљене дарове. Зато би требало да се бојимо, да волимо, да наш начин живота буде пример… Наша чуда сведоче за нас, јер наш живот и дела сведоче Бога. (Св. Јован Златоуст, Омилија 24 на Мт. 7, 2)