Сабрали смо се под сводове овог Световазнесењског храма да прославимо славу Богородичиног Белог Града. Данашње славље је посебно, јер нас походи посебан гост, гост који је и домаћин, јер је он себе усадио у Светосавску Цркву, у Виноград Христов засађен у роду српском. Свети Сава, духовни отац, долази деци својој да нас и данас као некада у Дому Спасовом, у светој Жичи, поучи о Правој вери, да нас утеши и благослови. Свети отац наш Сава долази нам из свете лавре милешевске, задужбине његовог синовца краља Владислава, у којој су његове свете мошти почивале од 1237. године када су пренете из Трнова, па све до 1594. године када су их Турци однели и спалили на Врачару. Но, човекољубиви Господ није дозволио да целе нетљене мошти прогута огањ и да српски народ заувек буде лишен физичког присуства свог духовног оца и првог Архиепископа српског.
Неизрецивом милошћу Божјом део светих и целебних моштију Савиних, његову руку, сачували су милешевски монаси и она данас долази у српску престоницу да нас све благослови. Има ли, браћо и сестре, већег благослова за нас него да савијемо своје вратове и приклонимо главе пред овом руком Светог оца нашег Саве? Пред светом руком која је рукополагала прве српске епископе и која је положила краљевски венац на главу Првовенчаног краља!
Мошти светитеља сведоче, пре свега, силу Васкрсења Христовог. Светитељи, током овоземаљског живота својим непрестаним трудом и подвигом испунивши јеванђељске заповести, показали су се, по речима Светог апостола Павла, као савршени „храмови Духа Светога“. Зато у светим моштима, у обоженој људској плоти, и пребива сила Божја. Кроз свете врлине, водећи тешку и сурову борбу са старим човеком у себи, са сваких грехом и пороком, светитељи су се удостојили да се у њих усели свеосвећујућа благодат Божја и да још пре Суда Божјег и општег Васкрсења преко својих нетрулежних тела засијају славом и силом Васкрсења.
Свети отац Сава оврлиниши себе, охристовивши себе, још за живота је окусио тајну Васкрсења. Зато је још док је земљом ходио, силом Божјом која је у њему пребивала из мртвих васкрсавао, а по свом престављењу не престаје да буди из греховног сна, да уздиже ка врлини и васкрсава народ српски. И данас долази у овај град да би сутра, на празник Вазнесења Господњег, опет позвао Србе на правоверје, да се чврсто држимо православне вере наших Отаца, али и на правоживље, да живимо православно и врлински, онако како су живели и наши свети преци.
Драга браћо и сестре, као истинска деца Светог Саве потрудимо се да живимо и деламо светосавски, да будемо на путу Христовом, на путу истине и правде, не би ли се и на нашем покољењу испуниле оне речи Светог владике Николаја којима завршава своју Небеску Литургију:
„А Цар Славе седи на престолу,
док са земље грми ка олуја,
то Србија кличе АЛИЛУЈА!
Благо мајци која Саву роди
и Србима док их Сава води.“
Добро нам дошао, Свети оче наш Саво, почетку свих наших почетака и путовођо наш ка Царству Божјем. Где год да се осврнемо и да погледамо тебе сусрећемо, у Хиландару, у Студеници, у Жичи, у Милешеви и у свакој српској школи и у учионици са зидова нам светли твој христолики лик. Чврсто нас држи овом својом светом руком која стоји пред нама и приведи нас Христу Спаситељу да заједно са тобом славимо Бога нашег, Пресвету Тројицу, Оца и Сна и Светог Духа, у векове векова. Амин.
(Текст је настао на основу беседе коју је аутор изговорио у навечерје празника Вазнесења Господњег, 28. маја 2025. године, приликом свечаног дочека руке Светог Саве у храму Вазнесења Господњег у центру Београда)
*Аутор је сарадник мисионарског портала Кинонија.