ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Солуњанима светог апостола Павла (Зач. 268 – гл. 3, ст. 9-13)
Браћо, какву захвалност можемо одати Богу за вас, за сву радост којом се радујемо због вас пред Богом нашим? Ноћ и дан најусрдније се молимо Богу да видимо лице ваше и да допунимо оно што недостаје вери вашој. А сам Бог и Отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама. А вас Господ нека обогати и преиспуни љубављу једних према другима и према свима, каква је и наша према вама, да би се утврдила срца ваша непорочна у светости пред Богом и Оцем нашим о доласку Господа нашега Исуса Христа са свима светима његовим. Амин.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 60 • Гл. 11, ст. 34-41)
Рече Господ: Светиљка телу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, и све тело твоје биће светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело ће твоје бити тамно. Пази, дакле, да светлост која је у теби не буде тама. Јер ако је све тело твоје светло да нема ниједнога дела тамна, биће светло цело као кад те светиљка обасјава светлошћу. А кад он то говораше, мољаше га неки фарисеј да обедује код њега. А он ушавши седе за трпезу. А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не опра пре обеда. А Господ му рече: Сад ви Фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра сте пуни грабежа и злобе. Безумници, није ли онај начинио и изнутра који је начинио споља? Али подајте милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
ТУМАЧЕЊЕ
Да Он утврди ваша срца пред нашем Богом и Оцем нашим
Не само да је Господ узрок живота у нама, већ и велике радости, тако да треба да узносимо Богу свакодневне хвале. Твоје добро понашање би могло да буде дар Богу. Колико си учтив, то мораш да покажеш свима, да сви помисле да понашањем својим узносиш хвалу Богу. Због таквог деловања ума, људска душа постаје брижљивија. Зато би требало и дању и ноћу да се молимо и славимо Бога. Све ово је знак радости. Зато апостол Павле жели и да види Македонце и да их утврди у вери…
Усавршавај све оно што веру не умањује… Како неко може да каже да вера може да буде извитоперена? Да ли су то ласкање или улагивање? Далеко од тога… Шта је онда? Они нису уживали у пуноти добробити Његовог учења, нису научили шта треба да схвате и на који начин. Све то указује на крај, на последња времена. Можда ће тамо бити питања која ће се тицати Васкрсења, јер о то питање су се многи саплели, не само у искушењима, нити у опасностима, већ када су се трудили да опонашају учитеље своје…
О љубави и светости
Неко може да каже да Господ жели да га они воле прекомерно… Баш као што и ми теби мислимо… Наше је већ учињено, а молимо се да твоје буде и потврђено. Видите ли како љубав треба ширити, не само према ближњима, већ и према непријатељима и то свуда? То је природа Божије љубави, оне која све прожима. Он то не говори да тебе утврди, већ љубав у теби. Јер од срца излазе зле мисли… (Мт. 15, 19). Могуће је да постанемо зли и да ништа не радимо, већ да не верујемо и да уживамо у злим стварима, да се држимо изопачених учења, јер су све то дела срца, а ако успемо да се очистимо од ових ствари остварујемо светост. Часност је оно што се може називати светост (у овом животу), док су прељуба и похота нечисте и нечасне ствари. Али треба нагласити да су сви греси нечисти, а да је свака врлина чистота. Блажени чисти срцем… (Мт. 5, 8)
Љубав је оно што не саблажњава, јер је човек осећа чисто… Сила љубави је отпорна на природу греха… Она се гаји у нашим срцима, јер само тако можемо да будемо заједно са светитељима. Сви угађају Богу ако љубе ближње… Како су Нојеви синови добили добар глас? Није ли то било зато што су волели оца? А како је други син био проклет? Није ли то било због тога што није волео оца? Како је Авраам добио добру вест? Није ли то било зато што је волео свог рођака… Нису ли и светитељи волели људе. Павле је био непоколебив у љубави и у страху Божијем… А шта је Јосиф радио? Реците ми шта је постојаност онога који је против велике тираније, који је достојанствен против и има пламена љубави… Такав човек нека буде са нама. Плачите и тугујте за онима који нас рањавају. Не будите љути због таквих. Они су пуни суза, а шта ће са казном и осудом… (Св. Јован Златоуст, Омилија 4, на 1. Сол. 3)
Светиљка телу је око
Који љуби оца или матер више него мене, није мене достојан (Мт. 10, 37). Цело Јеванђеље учи да треба оставити мање ради већег, пролазно ради непролазног, горе ради бољег, јефтиније ради драгоценијег. Кад не би Јеванђеље обећавало веће вредности, ко би онда оставио мање? Кад не би откривало сјај драгоценијих блага, ко би напустио блага јефтинија? Ко би оставио мед и млеко, ако није нашао нешто слађе? Ко би оставио оца и мајку, ако није нашао неког сроднијег? Ко би напустио децу и пријатеље, ако није познао неког милијег? Ко би драговољно предао овај живот мучењу и смрти, ако није назрео живот бесмртни? Господ Христос је слађи од меда и млека; ближи нам сродник од нашег оца и мајке; милији од деце и пријатеља; драгоценији од свих блага видљивих, скупљи од овог живота, јер дарује живот бесмртни. Све је у свету горе од Њега, и мање и горче, и слабије, и јевтиније и пролазније од Њега. Ко Њега прими, томе је лако све оставити, све, зато што је примио најбоље и најбољег. О Господе Исусе, ризницо свих блага непролазних, помози нам одрешити се од свега и приљубити се Теби, животе наш и добро наше. Теби слава и хвала вавек. Амин. (Владика Николај, Пролог, 26. фебруар)
Ако не знаш, Он те учи, да када си повређен у уму, онда учиш од тела. Шта је око у телу, то је разум души. Ако су очи слепе, много енергије и других органа је отишло… Бог нам даје схватање и познање доброг суђења, а користи само оно оружје и светлост које уништавају само зло… Само што смо издали дарове због неких небитних ствари.
Видите ли степене које Он нуди нама, зато ми не говорите ко је од њих богат, већ о онима који служе богато, јер је и Јов био богат, али он није служио и мамону… Он поседује све те ствари, тако да можемо да будемо слуге сваког другог доброг човека и да очекујемо да и ми задобијемо Његове ствари. (Св. Јован Златоусти, Омилија 20 и 21, 1, 2 на Мт. 6)
