ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Колошанима светог апостола Павла (Зач. 256 – гл. 2, ст. 20-23; гл. 3, ст. 1-3)
Браћо, ако умресте са Христом за стихије света, зашто се држите прописа као да живите у свету? – не додирни, не окуси, не опипај! – по заповестима и наукама људским; а то све пропада употребом. Ово је само на изглед мудрост у самовољном служењу и понизности и мучењу тела, а није од неког значаја за задовољење тела. Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе где Христос седи с десне стране Бога. Мислите о ономе што је гóре, а не што је на земљи. Јер умресте и ваш је живот сакривен са Христом у Богу.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 44 • Гл. 9, ст. 23-27)
Рече Господ: Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га сачувати. Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије а себе упропасти или себи науди? Јер ко се постиди мене и мојих речи њега ће се Син Човечији постидети када дође у слави својој и Очевој и светих анђела. А кажем вам заиста: Има неких међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Царства Божијега.
ТУМАЧЕЊЕ
Ако сте васкрсли са Христом, тражите оно што је горе где је Христос
Ти, човече, ниси у свету, али си субјекат светских (природних) сила… То је светско учење о човеку, а када људи покажу мало мудрости одврате се од тога. Човек мора да буде веран и да буде достојанствен у томе, али треба и да презире своје тело… Када понизи и посрами тело, не напушта правила својом вољом, јер је Бог дао почаст телу. То није само људски живот, то је нешто друго… Бог сада треба да све отклони, јер Он настоји да покаже да су изабрани људи изнад свих и мртви су за обе тврдње: установљавање статуса самог човека, и то што човек не траже ствари које нису у овом свету. Јер ако си мртав, треба да тражиш; али ако си изнад тога, не би требало да их тражиш…
Када ћемо да живимо? Када ће се Христос појавити? Ко је твој живот? Када се све ово деси, онда тражи славу, тражи живот, тражи уживање… То је оно што ће те припремити за начин на који ћеш одвојити од уживања и удобоности… Ако нас неко вређа, немој се срдити, или ако баш страдамо не треба да мислимо да такав живот није наш живот, ми смо ипак само на путу живота и идемо даље. Тако се наш први човек сахрањује, не у земљи, већ у води, није уништен смрћу, већ сахрањен уништењем смрти, не законом природе већ вођени заповестима које су јачи од природе. Оно што је урађено природно може да буде поништено, али оно што је урађено према заповестима то не може никада да нестане… Ништа није благословеније од сахрањивања у коме се радују и анђели и људи… Видите ли символе? Говорићу вам о месту где је један сахрањен, а други је васкрсао… У Црвеном мору Египћани су сахрањени, а Израиљци су устали и отишли; у том истом чину, истом трену, Бог је једне сахранио, а друге родио. Није чудно што су рођење и нестајање заједно у Крштењу. (Св. Јован Златоуст, Омилија 7, на Кол. 2)
Ко год да изгуби живот свој, наћи ће га
Ми морамо на овом месту да се запитамо о љубави Христа Спаса, а онда и свих нас према свету, јер Он не дозвољава да све страда и пати, како је и сам пострадао на Крсту и умро, али је васкрсао и све оне Своје следбенике који су имали веру у то и жељу за тим, посебно они који су поучавали људе и бринули се о њима. Они који су назначени за велику службу морају да буду истински храбри и наоружани бескомпромисним умом и храброшћу… Чак и смрт ће пасти, пропашће ужас, и сви ће бити добро и без страха. Онај који овако ради, себе понижава и умањује, он побеђује временски живот, јер је његов избор да страда за благослов и љубав у Христу. Такав човек прати Христа и иде Христовим путем. (Св. Кирило Александријски, Тумачење на Јеванђеље по Луки, Омилија 50)
Ако ко хоће да иде за Мном, нека се одрекне себе
Не присиљавам, али ако хоће неко да ме прати, зовем га… Никако не мислите да је то што ме пратите довољно… Кроз многе невоље ћете проћи, ако желите да идете за мном. У мојој је моћи, јер сам Син Божји, да вас сакријем од сваког искушења, али то није моја воља већ је за ваше добро, јер само ако сам хоћеш да учествујеш у свему и да сам одобриш биће ти тако. Ако ико жели… било жена или мушкарац, владар или роб – нека иде овим путем за Мном. Прво треба да схватимо како да себе занемаримо и одбацимо, и наше тело, али и да човек себе сам спали… Колико човек може далеко да иде како би себе одбацио: у смрт, макар сам кренуо у смрт односно мучеништво… и више од тога, не једном, не двапут, већ током целог живота. Неки мудар човек је рекао и написао: Ако тучеш свог сина, он неће умрети, већ ћеш ти његову душу избавити из пакла (Премудрости Соломонове 23, 13-14)… (Св. Јован Златоуст, Омилија 55 на Мт. 16, 1, 2, 3)
