ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 12, 25, 13–12)
У дане оне, Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом и Јована прозванога Марко. А у Цркви која бјеше у Антиохији бијаху неки пророци и учитељи, и то: Варнава и Симеон звани Нигер, и Лукије Киринејац, и Манаин одгајен са Иродом четверовласником, и Савле. А док они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дјело на које сам их позвао. Тада они, постивши и помоливши се Богу и положивши руке на њих, отпустише их. А ови, послани од Духа Светога, сиђоше у Селевкију, и оданде отпловише на Кипар. И стигавши у Саламину објављиваху ријеч Божију у синагогама јудејским; а имаху и Јована за прислужника. А кад прођоше острво све до Пафа, нађоше некаквог врачара и лажног пророка, Јудејца, по имену Варисус, који бјеше с намјесником Сергијем Павлом, човјеком разборитим. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује ријеч Божију. А Елима врачар, јер то значи име његово, противљаше им се гледајући да одврати намјесника од вјере. А Савле, звани и Павле, испуњен Духом Светим, погледавши оштро на њега, рече: О, препуни сваког лукавства и сваке подмуклости, сине ђавољи, непријатељу сваке правде! Зар нећеш престати да квариш праве путеве Господње? И сад ево руке Господње на те, и бићеш слијеп да не видиш сунца за неко вријеме. И одмах паде на њега мрак и тама, и пипајући наоколо тражаше водича. Тада намјесник, кад видје шта би, повјерова, задивљен науком Господњом.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 8, 51–59)
Рече Господ дошавшим Му Јудејима: заиста, заиста вам кажем: Ко одржи ријеч моју неће видјети смрти вавијек. Тада му рекоше Јудејци: Сада знамо да је демон у теби. Авраам умрије и пророци, а ти говориш: ко одржи ријеч моју неће окусити смрти вавијек. Еда ли си ти већи од оца нашега Авраама, који умрије? И пророци помријеше. Ко се ти сам правиш? А Исус одговори: Ако ја прослављам самога себе, слава је моја ништа. Отац је мој онај који ме прославља, за кога ви говорите да је Бог ваш, и не познајете га, а ја га знам. И ако речем да га не знам, бићу лажа као и ви. Него га знам, и ријеч његову држим. Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје и обрадова се. А Јудејци му рекоше: Још немаш ни педесет година, а Авраама си видио? А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: прије него Авраам настаде, Ја јесам. Тада узеше камење да баце на њега; а Исус се сакри, и изиђе из храма, па прође између њих и тако отиде.
ТУМАЧЕЊЕ
Савле звани и Павле би испуњен Духом Светим
Павлу је име промењено што у исти мах значи да је рукоположен (том приликом му је дата служба)… Бићеш слеп, што је знак његовог преумљења и промене његовог старога човека. А сам израз, ове године, показује да то није казна за њега, већ његов препород. (Св. Јован Златоуст, Омилија 28 на Дела. 13)
Пре Аврама сам био
Овим Господ Христос показује да су постојали и они синови Авраамови који су отпали од оца Аврама, који су били горди у односу са Аврамом. Израз Мој дан, личи да је то дан Распећа, онда када је Авраам понудио Исака на жртву… Видите ли колико је Бог показао да је изнад Авраама, јер јеон видео свој дан, своју добробит, а затим исповедио да припада некоме ко је изнад Њега? Али зашто није написано: Пре Аврама сам био, већ пише: Пре Аврама јесам? Пошто Отац користи израз Ја сам, тако ради и Христос, чиме показује да наставља Своје постојање, које кроз векове нико не разуме. Ово је њима изгледало као богохуљење… (Св. Јован Златоуст, Омилија 60 на Јн. 8, 2)
Заиста, заиста вам кажем: Ко одржи ријеч Моју, неће видјети смрти вавијек. Тада му рекоше Јудејци: сад знамо да је демон у теби.
Авраам умрије и пророци, а ти говориш: ко одржи ријеч Моју неће окусити смрти вавијек. Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умрије? И пророци помријеше: Ко се ти сâм правиш? Јудејци су схватили речи Господа у буквалном смислу – о природној смрти и саблазнили су се њима. Њима се учинило по речима „ђавоиманог“, да Господ присваја својим и Себи самом силу (животност) већу од оне коју су имали највећи међу њиховим прецима – Авраам и пророци, који су слушали самог Господа и нису избегли смрт. Међутим, овај Галилејац, син дрводеље, тврди за себе да је бесмртан.
Исус Христос најпре одговара на јудејско оптуживање за прекомерно самохвалисање: Ако Ја прослављам самога Себе, слава је моја ништа. Мене прославља Отац мој, за Кога ви говорите да је Бог ваш. И не познајете Га, а Ја га знам. И ако речем да Га не знам, бићу лажа као и ви. Ако бих Ја сам Себе прослављао, онда то за вас ништа не би значило, али Мене је прославио Отац необичним знамењима и силом учења, објашњава Христос.
Одговоривши на приговор Јудејаца: Ко се ти сâм правиш? – Господ сада одговара и на други прекор њихов: Еда ли си ти већи од оца нашега Авраама? Да, одговара Господ, Ја сам већи од оца вашег Авраама, јер Авраам, отац ваш, био је рад да види дан Мој, и видје и обрадова се.
Апостол Павле говори о односу старозаветних праведника, а међу њима и Авраама, према новозаветним временима: У вјери помријеше сви ови, али не дочекаше остварење обећања, али их видјеше издалека и поздравише, и признаше да су странци и пролазници на земљи (Јевр. 11, 13). На тај начин, ово виђење је било издалека, у вери. Може се сматрати да су старозаветним праведницима биле откривене тајне Христове, јер видимо да при Преображењу Господа Мојсије и Илија разговарају с Њим о крају Његовог земаљског живота.
А Јудејци му рекоше: Још немаш ни педесет година, а Авраама си видио? А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: прије него Авраам настаде, Ја јесам. Тако јасно Христос учи о својој вечности и, сходно томе, о својем Божанству. Тако су и Јудејци схватили Његове речи, како се види из даљнег: Тада узеше камење да баце на Њега, а Исус се сакри, и изиђе из храма, прође између њих и отиде даље.