ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прве посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1Кор. 6, 20 – 7, 12)
Браћо, прославите Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божији. А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата жене. Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има својега мужа. Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу. Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем. Али ово говорим као мишљење, а не као заповијест. Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако. А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам. Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати неголи распаљивати се. А ожењеним и удатим заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја; ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не оставља жену. А осталима говорим ја, а не Господ: aко неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 14, 1-13)
У вријеме оно дође глас до Ирода четверовласника о Исусу. И рече слугама својим: То је Јован Крститељ, он устаде из мртвих, и зато чини чудеса. Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу због Иродијаде, жене Филипа брата свога; јер му Јован говораше: не можеш ти њу имати. И хтједе да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка. А кад бијаше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду. Зато са заклетвом обећа јој дати што год заиште. А она, наговорена од матере своје, рече: Дај ми овдје на тањиру главу Јована Крститеља. И сневесели се цар; али због заклетве и оних који се гошћаху с њим, заповједи дати јој. И посла те посјекоше Јована у тамници. И донесоше главу његову на тањиру, и дадоше дјевојци и однесе је матери својој. И дошавши ученици његови, узеше тијело његово и сахранише га; и дођоше те јавише Исусу. И чувши Исус, отиде оданде лађом у пусто мјесто насамо. А када то чу народ, пође за њим пјешице из градова.
ТУМАЧЕЊЕ
Прославите Бога у свом телу
Прославите Бога, узмите га и носите у свом телу, и у свом духу. Па Светог Игњатија су звали Богоносац… Ми смо демону допустили да однесе наша тела: Христос је знао све и оставио све слободно, али је заштитио тело од ђаволске зле тираније… Лоповима, убицама и свим зликовцима у тело је ушла зла мисао и слепила се са душом, па ствара само тренутно задовољство… Апостол Павле то изобличава када говори: Мужеви! Љубите своје жене као што и Христос љуби цркву, и себе предаде за њу, и, Али и ви сваки да љуби онако своју жену као и себе самог; а жена да се боји свог мужа (Еф. 5, 25, 33). Овде је све јасно… Сада се поставља питање, зашто је то тако? Овде се говори о честитости. У свим другим стварима, он каже нека мужеви носе своје особине у свом животу, али не када се говори о честитости… Зато што велико зло излази из свих врста страсти. Много зала је упропастило многе породице, зато што оно често и само извире из тих породица. (Св. Јован Златоуст, Омилија 18 на 1. Кор. 6 и Омилија 19, 2, 3 на 1. Кор. 7)
Ирод је Јована посекао у тамници
Апостол Марко каже: Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше (Мк. 6, 20). Колико је велика ствар врлина, а ђаволска ствар је уживање… О сатански догађаје! Безаконо играње је било играње без награде. После таквог играња трофеј ђавола био је на тањиру, а кћи Иродијадина показала се двоструко: прво је игром распламсала страст, а затим, плес је залудео Ирода толико да је могао и да убије за њу. На нека питања морамо да одговоримо. Да ли је убиство више од безбожја… Да ли Ирод треба да захваљује Богу за дан када је после те омађијаности прогледао, или да ли треба да он покаже сва безакона дела? (Св. Јован Златоуст, Омилија 48 на Мт. 13, 3, 4)