ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. XLIX, 6-10)
Овако говори Господ: дадох ти завет рода, учиних те виделом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских. 7. Овако вели Господ, Избавитељ Израиљев, Светац његов, ономе кога презиру, на кога се гади народ, слузи оних који господаре: цареви ће видети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа, који је веран, ради Свеца Израиљевог, који те је изабрао. 8. Овако вели Господ: У време милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завет народу да утврдиш земљу и наследиш опустело наследство; 9. Да кажеш сужњима: Изађите; онима који су у мраку: Покажите се. Они ће покрај путева пасти, и паша ће им бити по свим високим местима. 10. Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора водених проводиће их.
Читање из књиге Постања (Пост. XXXI, 3-16)
Рече Господ Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом. 4. И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом. 5. И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном. 6. И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао; 7. А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети; 8. Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом. 9. Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени; 10. Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим. 11. А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме. 12. А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван. 13. Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју. 14. Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог? 15. Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео. 16. Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.
Читање из Прича Соломонових (Прич. XXI, 3-21)
Сине, да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва. 4. Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је. 5. Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво. 6. Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт. 7. Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право. 8. Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право. 9. Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој. 10. Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега. 11. Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање. 12. Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло. 13. Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен. 14. Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу. 15. Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње. 16. Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих. 17. Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити. 18. Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик. 19. Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом. 20. Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га. 21. Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.
ТУМАЧЕЊЕ
Христос, Искупитељ света
Син Божији је узео људску природу и у себе примио све оно што припада људима. То је искупљење силом коју ми не можемо да схватимо. Да ли може горд да буде исцељен, ако га Син Човечији не исцели? Да ли може похлепан да буде исцељен, ако га Син Човечији не исцели? Да ли може онај пун срџбе да буде исцељен, ако га Син Човечији не исцели? Да ли може хладан да буде исцељен, ако га Син Човечији не исцели? На крају, да ли може уплашен да буде исцељен, ако га Син Човечији не исцели у Васкрсењу тела? Нека човечанство усмери све наде у васкрсење и спозна своју палу природу: онда ће схватити колико је високо место Божјег човекољубља. Схватате ли људи да је Син Божији спасио човечанство. Схватате ли жене да је Син Божији рођен од баш жене. Немојте мислити у својим срцима да ће тело бити довољно, јер у Сину Божјем нема ни мушкога ни женскога… Нема ту Јеврејина ни Јелина, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу (Гал. 3, 28). Немојте да мислите да ће награде бити овосветске, временске, јер Син Божији треба да вам уреди срца… Све ће за вас учинити Син Божији. (Бл. Августин, О хришћанској борби, 12)
Господ је рекао Јакову – врати се у земљу својих отаца
Прва врлина, врлина свих врлина, јесте бити туђин овом свету и путник, да немаш ништа заједничко са оним стварима због којих се губи глава…
Бог је рекао Аврааму да напусти земљу оних који сматрају да је то њихова отаџбина и настани се тамо где ће бити туђин: Он није напустио своје племе, али отишао је сам у крајеве где ће бити туђин… Бог му је рекао да жртвује свог сина, па је упадао у разне невоље, много је пострадао, није саградио сјајне дворе, није живео раскошно, није се бринуо о одећи коју носи, јер су све то биле ствари овога света; али је живео као и сви што живе у Граду Светом, показивао је љубав према ближњима, милост, славу и све остало.
Његов син је водио живот као и он: био је отеран и када је чак рат започео против њега, отишао је у туђину. За туђинце, било да страдају, није та земља њихова отаџбина. Чак и када су му и жену одузели, све је претрпео јер се налазио у земљи туђинској, где је живео као и сви остали, показујући добар живот…
Шта је Јаков учинио? Није тражио само хлеб, који су обично сви туђини тражили? Када је био протеран, нису ли му дали место као туђину? Није ли он служио? Није ли много пострадао као туђин? (Св. Јован Златоуст, Омилија 24 на Јевр. 11, 1, 4)
