ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 2, 14–21)
У дане оне, стаде Петар са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци, и сви ви који боравите у Јерусалиму: ово нека вам је на знање, и саслушајте ријечи моје. Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи час дана. Него је то оно што је рекао пророк Јоил: И биће у посљедње дане, говори Господ, излићу од Духа мојега на свако тијело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће виђења и старци ваши сањаће снове. Па и на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излићу од Духа мојега, и прорицаће. И даћу чудеса горе на небу и знаке доље на земљи: крв и огањ и пушење дима. Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије него дође велики и славни Дан Господњи. И биће да ће се спасти сваки који призове име Господње.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Лк. 24, 12–35)
У време оно, Петар устаде па отрча на гроб, и нагнувши се видје само покрове гдје леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило. И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које бијаше удаљено од Јерусалима шездесет стадија и зваше се Емаус. И они говораху међу собом о свим овим догађајима. И док они разговараху и расправљаху, приближи се и сам Исус и иђаше с њима. Али очи њихове бјеху задржане да га не познају. А он им рече: Какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте невесели? А један, по имену Клеопа, одговарајући рече му: Зар си ти једини странац у Јерусалиму, и зар ниси сазнао шта се у њему збило ових дана? И рече им: Шта? А они му рекоше: О Исусу Назарећанину, који бјеше човјек пророк, силан на дјелу и у ријечи пред Богом и свим народом; како га предадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт, и разапеше га? А ми се надасмо да је он тај који ће избавити Израиља. Али поврх свега тога, ово је данас трећи дан откако се ово догоди. А запрепастише нас и неке жене између нас које су биле рано на гробу, па не нашавши тијело његово, дођоше говорећи да су видјеле и појаву анђела који говораху да је он жив. И неки од наших отидоше на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше. А он им рече: О безумни и спорога срца за вјеровање у све што говорише пророци! Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу своју? И почевши од Мојсеја и од свију Пророка разјасни им што је у свим Писмима о њему писано. И приближише се селу у које иђаху, и он се чињаше да хоће даље да иде. А они га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече. И уђе да остане с њима. И док он сјеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и преломивши га даваше им. А њима се отворише очи и познаше га. И он поста невидљив за њих. И рекоше они један другоме: Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма? И уставши онога часа, вратише се у Јерусалим, и нађоше окупљену Једанаесторицу и оне који бијаху с њима. Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону. И они испричаше шта би на путу, и како га познаше при ломљењу хљеба.
ТУМАЧЕЊЕ
Христос у Емаусу
Зашто се он није објавио свима, у исто време? Зато што је хтео да прво посеје зрна вере. За Њега су они који су га први видели били потпуно у вери, те им је речено да све пренесу осталима, тако да је њихово сведочење и извештај први дошао до свих који су очекивали велико чудо. Зато Он није то урадио пред свима, већ појединачно – само вођи групе и највернијем, пошто су они уствари имали невероватну потребу да најверније душе морају прво да приме тај поглед… Онај који је први исповедио да је Исус Христос, тај је онај који је убеђен у Васкрсење. Тако се и Он прво објавио женама, управо због тога што се овај пол учинио мање важним и у Рођењу и у Васкрсењу, зато сада први кушају Његову милост.
У данашњем јеванђељском штиву садржи се приповест о јављању васкрслог Господа двојици ученика – Клеопи и Луки који су ишли за Емаус, удаљен 60 стадија (приближно 11 врста) од Јерусалима. За време разговора о догађајима из последњих дана живота Исуса Христа, који су их узнемирили, њима је пришао Исус Христос у виду сапутника, али Га ученици нису препознали. Они су Га доживели као једнога из придошлих у Јерусалим на празник Пасхе; а препознати у сапутнику Господа они нису могли још и због тога што нису знали за Његово васкрсење, тачније, нису знали шта мислити о тој вести коју су раним јутром донеле жене–мироносице свим ученицима Христовим.
Исус пита ученике о предмету њиховог разговора. Зар си ти једини странац у Јерусалиму, и зар ниси сазнао шта се у њему збило ових дана? – одговара му Клеопа. Околности страдања и смрти Исуса биле су тако општепознате да ученици чак нису могли ни допустити то да неко од јерусалимских житеља није чуо или био узнемирен свим произашлим. Даље, ученици изливају пред Господом своју душу, испуњену страхопоштовањем према Исусу Назарећанину, Пророку истински великом пред Богом и људима по Својим делима, чудесима и учењу, и изражавају негодовање против Његових непријатеља – првосвештеника и старешина, који су га предали Пилату ради осуде на смрт.
А ми се надасмо да је Он тај који ће избавити Израиља… – с тугом су рекли ученици. Запрепастише нас неке жене између нас. Раним јутром оне су пошле ка гробу и убрзо се вратише, говорећи да … нису нашле тијело Његово и виделе Анђеле који су им рекли да је Он жив.
О безумни и спорога срца на вјеровање у све што говорише пророци! Још увек им се не откривајући, Господ их изобличава и говори да је узрок њиховог неодређеног духовног стања у њима самима. Они су слабо веровали у оно што су пророци говорили о Месији, и Господ им је објаснио пророчанство о Месији свих старозаветних пророка, започињући од Мојсија.
По доласку у Емаус ученици моле свога сапутника да подели с њима трпезу. Када су сели за вечеру, Господ је, узевши хљеб, благослови и преломивши га даваше им. Благосиљање и ломљење хлеба за трпезом је обављао обично домаћин дома, али овог пута су ученици из поштовања према тако ученом човеку, како им се учинио Господ у разговору, препустили му почаст да буде за врхом трпезе. И управо у то време, када је Исус преломио хлеб и произнео молитву и благослов, ученици су препознали у Њему свог вољеног Учитеља, али је Исус одмах потом постао невидљив за њих.
