ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 8, 5–17)
У дане оне Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа. А народ је пазио једнодушно на оно што им говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше; јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих који их имаху, и многи узети и хроми оздравише. И би велика радост у граду ономе. А беше отпре у граду неки човек, по имену Симон, који чараше и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико. Њега сви пажљиво слушаху, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божија. А зато га слушаху пажљиво што их је много времена чинима задивљавао. Но када повероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о Царству Божијему и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене. Тада и сам Симон поверова и крстивши се остаде код Филипа; и гледајући знаке и чуда велика где се збивају, дивљаше се врло. А кад чуше апостоли у Јерусалиму да је Самарија примила реч Божију, послаше им Петра и Јована. Ови сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светога; јер још ни на једнога од њих не беше сишао, него беху само крштени у име Господа Исуса. Тада полагаху руке на њих, и они примаху Духа Светога.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 6, 27–33)
Рече Гопод дошавшим к Њему Јудејима: трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац. А они му рекоше: Шта да чинимо да бисмо творили дела Божија? Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете у Онога кога Он посла. А они му рекоше: Какав, дакле, знак ти показујеш да видимо и да ти верујемо? Шта ти чиниш? Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб са неба даде им да једу. Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хлеб са неба него Отац мој даје вам истинити хлеб са неба; јер хлеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
ТУМАЧЕЊЕ
Постојао је један човек, Симон Гатар
Свети апостол Петар изобличи Симона Гатара, Самарјанина, који је лицемерно примио свето крштење и хтео да за новац купи дар Светога Духа, рекавши магу: Новци твоји с тобом да буду у погибао што си помислио да се дар Божји може добити за новце. Нема теби удела и исета у овој речи, јер срце твоје није право пред Богом. Покај се дакле за овај грех свој, и моли се Богу да ти опрости помисао срца твога, јер видим да си у горкој жучи и у окову неправде (Дела. 8, 18-23). Видите ли шта није учињено на уобичајан начин, али му је потребно да му се дâ сила Духа Светога. Није то све, јер како би задобио опроштај грехова, пошто би добио такву моћ. Они који добијају благодат, добијају је према степенима. То је двоструки знак: дат свима, али није дат том човеку. Тај човек је тражио да прими Светог Духа, али га за то заиста није било брига, јер није тражио силу да је другима даје. Тај човек је хтео да буде већи од Филипа, да буде један и изнад свих ученика! (Св. Јован Златоуст, Омилија 18 на Дела 7)
Мој Отац ти даје истинити хлеб са Небеса
Они кажу: Наши оци једоше мäну у пустињи, мислећи да ће Га тако натерати да чини чуда… Није сигурно да су они то желели због тираније својих стомака, а те речи могу да се доведу у везу са паразитима или гладним псима. Међутим, Он овде помиње Оца како би разумели колико је велика била вера Самарјанке, а колико је велика била неспремност Јевреја… Хлеб Божији је Он који је сишао са Небеса и дао живот свету. Како је Он рекао, не само Јеврејима, већ целом свету, не само храну већ живот: и чак другачији и други живот. Он га је назвао животом зато што су сви умрли у греху. (Св. Јован Златоуст, Омилија 45 на Јн 6, 1)
Трудите се не за јело које пролази (пропада), него за јело које остаје за живот вјечни… Јудејци су схватили да је овим речима Исус Христос изразио захтев за моралним делима с њихове стране, али нису разумели која, па је зато и уследило њихово питање: шта је потребно да чине, да би њихова дела била угодна Богу и награда за која ће им бити јело, које остаје за живот вечни?
Да вјерујете… Уместо мноштва дела угодних Богу, Исус Христос им указује само на једно дело које жели Бог од њих, али у коме се као у семену садрже сва дела, која су богоугодна. Дакле, само од дела вере као моралног делања произрастају сва разноврсна дела, угодна Богу; сва она су само пројаве тога једног дела вере, као основне врлине. Свако добро дело је угодно Богу, уколико су дела вере без којих човек не може у овом животу угодити Богу, јер вера као врлина јесте највише дело слободно–моралног суштаства.
Какав, дакле, знак Ти дајеш… Чудан захтев од људи који су били не једном сведоци чудеса Христових. Чудом умножавања хлебова, које се збило само неколико дана пре тога, они се већ више не задовољавају, они траже сада нешто још веће, јер њима се чини да ово чудо није толико велико и важно какво они с правом очекују од Месије. Мојсије је на пример дао оцима њиховим ману у пустињи; ово се чини Јудејцима много већим чудом, него ли што је умножавање хлебова у пустињи од Исуса. Храњење јеврејског народа чудесном маном за време њиховог 40–годишњег лутања (странствовања) по пустињи сматрало се код Јудејаца највећим знамењем (знаком). И ако би и Исус учинио ако не веће чудо, онда макар слично чудо, тада би они, доживевши га, поверовали у Њега као у Месију. Међутим, ако би и од Јудејаца измољавано чудо и било учињено, једва да би се они задовољили њиме. У првом тренутку, запрепашћени чудом, они би се испунили на неко време вером – пре не вером, већ чуђењем, а затим би ускоро почели молити за ново чудо, зато што је њихова вера – вера чулна, полувера, жедна чудеса и ослањајући се само на њих.
Није вам Мојсеј дао хљеб са неба, него Отац Мој даје вам истинити хљеб с неба. Овим речима Господ не одбацује то да су се преци садашњих Његових слушалаца хранили у пустињи маном, него указује на то да је ово чудо савршено од Бога преко Мојсија мање значајно, од овог које се сада савршава кроз Месију. Истински хлеб небески храни све и даје живот читавом свету, а мана је имала само пролазно значење и била само праобраз новозаветног хлеба. Дакле, говорећи о мани, старозаветном чуду, као о праобразу новозаветног, не припрема ли Господ Исус Христос и нас на примање не само вером, него и умом највећег новозаветног чуда – непропадљивог хлеба – чуда претварања (пресуществления) хлеба и вина у Тајни евхаристије у пречисто Тело и Крв Богочовека. Као што је чудо с маном недокучиво, тако и чудо с хлебом небеским на треба да се сматра – не само ради вере, него и за чулно умопредстављање – одвише несхватљивим до невероватности. Јер сви ми знамо (иако и не видимо), како се у нашем телу и обични хлеб и вино претварају у наше сопствено тело и крв.
Верујемо, Господе, помози нашем неверју!