ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 187 – гл. 8, ст. 16-24; гл. 9, ст. 1-5)
Браћо, хвала Богу, који је дао такво старање за вас у срце Титово, да прими молбу, па будући врло ревностан, да оде к вама драговољно. А посласмо с њим и брата кога хвале по свима Црквама због проповедања јеванђеља. И не само то, него је и одређен од Цркава да иде с нама на ово доброчинство коме ми служимо у славу самога Господа и по вашој жељи; чувајући се тога да нас ко не покуди за наше руковање оволиким изобиљем прилога, јер се старамо за добро не само пред Господом него и пред људима. А посласмо с њима и брата својега, којега много пута познасмо у многим стварима да је ревностан, а сад још много ревноснији, због великог уздања у вас. Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник међу вама, а браћа наша, они су посланици Цркава, слава Христова. Покажите им, дакле, пред лицем Цркава, сведочанство ваше љубави и наше похвале за вас. Јер за такво служење светима излишно ми је да вам пишем; јер знам вашу добру вољу, због које се поносим вама пред Македонцима, пошто се Ахаја припреми још од лани, а ваша ревност подстаче многе. А браћу послах да наша хвала због вас у овој ствари не буде узалудна, него да будете припремљени, као што говорих, да се, ако дођу са мном Македонци и нађу вас неприпремљене, не постидимо ми, да не кажемо ви, због ове хвале. Тако нађох, да је потребно умолити браћу, да пре оду к вама и да припреме раније обећани ваш благослов, да он буде готов као благослов, а не као шкртост.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 12 • Гл. 3, ст. 13-19)
У време оно изиђе Исус на гору и дозва оне које сам хтеде, и дођоше му. И постави Дванаесторицу, да буду с њим, и да их шаље да проповедају, и да имају власт исцељивати болести и изгонити демоне; и надену Симону име Петар; и Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надену им име Воанергес, што значи синови грома; и Андреја и Филипа и Вартоломеја и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадеја и Симона Кананита и Јуду Искариотскога, који га и издаде.
ТУМАЧЕЊЕ
А посласмо с њим и брата кога хвале по свим Црквама због проповедања Јеванђеља
Ко је тај брат? Неко би рекао да је то Лука, због историје коју је он написао, а неко да је то Варнава кога и зову ненаписано Јеванђеље Христово. Зашто се не спомињу њихова имена, док се помиње Титово по имену, те га још хвале за сарадњу приликом писања Јеванђеља?… Можда они њих и не знају… Павле именује Цркве. Зато мислим да је Варнава тај брат кога хвале по свим Црквама… Он указује на то колико је велики и за коју је службу именован и сам каже: да са нама путујеш и вршиш службу са нама. Тај брат проповеда Јеванђеље и потврђује Цркве. Они га изабирају за исту службу као и Павла. Он је био са њима свуда, те зато и говори да путују…
Нема разлике између свештеника и оних који иду са њим. Сви они учествују са нама у Тајнама: старозаветни свештеници су јели и хлебове предложења и живели по Закону, те су били само свештеници ти који учествују у жртви; а сада тако није, јер сада је једна Чаша и једно Тело. У тајнама, свештеници се моле и захваљују Богу за све људе, а и народ се моли за своје свештенике, тако да речи – са Духом – нису ништа друго осим овога поменутог… (Св. Јован Златоуст, Омилија 18 на 2. Кор. 8, 1, 3)
Именовао је Дванаесторицу да буду са Њим и шаље их да проповедају
Шта ово значи? Да ли је само дванаесторицу ученика послао саме у свет? Не, јер их је на почетку било само дванаест, а затим све више и више, не само што их је придодавао њиховом броју, већ зато што су и они имали силу коју су многи препознали. Апостоли су њих одмах рукоположили и одредили да шире Јеванђеље…
Очигледно је да им је Он био женик и Господар Жетве … иако Дух још није био дат. Како су они имали дарове да исцељују или чине чуда? Његовом заповешћу или Његовим ауторитетом, али се све то дешавало… Видите ли величину Његове службе? Видите ли вредност Његових апостола? Видите ли како је Он омогућио да они чине чуда, као некакву обичну ствар. На исти начин је њима и говорио, због гордости, да су бесплатно добили и да бесплатно дају… Јер када то буду знали и примили, тада ће и њихово биће бити чисто и ослобођено похлепе. (Св. Јован Златоуст, Омилија 32 на Мт. 9, 4, 6)