У недељу, 3/16. фебруара 2025. године, на празник Светог и праведног Симеона Богопримца и пророчице Ане, на светој Литургији у Цетињском манастиру началствовао је Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, викар Митрополита црногорско-приморског, уз саслужење свештенства и ђаконства Митрополије црногорско-приморске. У духу јеванђелског зачала које се произноси у другу припрему недељу свете и Велике четрдесетнице, а у којем слушамо о неизмерној љубави Божјој, сабрану литургијску заједницу надахнутом беседом је поучио Епископ Пајсије, између осталог, рекавши:

„У личности два сина из ове јеванђелске приче, описан је и наш однос према Богу, првенствено, а онда и однос нас самих једних према другима. Млађи син тражио је од оца имање. Иако га ничим није заслуживао, нити зарадио, нити му је по било ком другом основу припадало, он тражи од оца, и то чак и не моли него захтева. Будући да је видео да ће ипак и послие блудног синовљевог живота то њему бити на спасење, отац му даје имање и син одлази. Он ничим не оправдава свој пређашњи живот, јер и нема чиме да га оправда, и само каже: Оче, опрости ми и прими ме – сада више и не говори као сина свога, него као једнога од слугу твојих. И овде се овај син буди духовно, опет оживљава и опет васкрсава и схвата да једино постоји живот близу оца. Видимо да се овај други син, иако је био близу оца, налази веома далеко и свако од нас се налази врло често некад у улози овога млађег сина, некада старијег, а некада и у обе улоге. И оно што је поука ове приче јесте да је Отац, то јест Бог, увек близу нас и да онда када је Он далеко то није до Њега самог, него до нас и да нас Он увек чека, да Он увек прижељкује наш повратак и наше спасење. Због тога треба да ове речи дубоко сместимо у своје срце и да се као овај млађи син, иако је урадио оно што не приличи, ипак покајемо и ове његове речи поновимо, да нам Бог опрости све што смо учинили и да нас прими као једне од слугу својих.“
Послушајте у целости звучни запис беседе Његовог Преосвештенства викарног Епископа диоклијског г. Пајсија, игумана Цетињског манастира: