ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прва посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1. Кор. 1, 10-18)
Браћо, молим вас именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли. Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних, да су међу вама свађе. А ово кажем зато што сваки од вас говори: Ја сам Павлов, а ја Аполов, а ја Кифин, а ја Христов. Зар се Христос раздијели? Да се Павле не разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте? Благодарим Богу што не крстих ни једнога од вас осим Криспа и Гаја, да не би ко рекао да у име своје крстих. А крстих и дом Стефанинов; даље не знам да ли неког другог крстих. Јер ме Христос не посла да крштавам, него да проповиједам јеванђеље, не мудрим ријечима, да се не обеснажи крст Христов. Јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 14, 14-22)
У вријеме оно, видје Исус многи народ, и сажали се на њих, и исцијели болеснике њихове. А пред вече приступише му ученици његови говорећи: Овдје је пусто мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране. А Исус им рече: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу. А они му рекоше: Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе. А он рече: Донесите их мени овамо. И заповједи народу да посједају по трави, па узе оних пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима, а ученици народу. И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних. А оних што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце. И одмах принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду прије њега на ону страну док он отпусти народ.
ТУМАЧЕЊЕ
Да ли је Христос раздељен?
Велика је снага речи раскол, у свом самом имену, а то је довољна осуда. То не значи да је нешто било подељено на многе делове, јер је сваки део био потпун за себе, већ то значи да је било једно Тело… Раскол тада није подразумевао погибао само једног дела Тела, већ целе Цркве… Неком врстом божанске уметности све може да буде преображено уз помоћ оних који су крштени. У томе је и снага крштења: прво, тај дар није њихово власништво, а друго захвалност Богу на томе. Крштење је заиста велика ствар, али та величина Тајне није дело човека, који бива крштен, већ Онога који у крштење зове. Велико је крштење, јер без њега не можемо задобити Небеско Царство. (Св. Јован Златоуст, Омилија 3 на 1. Кор. 1, 1, 3, 6, 8)
Они му рекоше: Имамо само пет хлебова и две рибе
Зашто нико од оволике масе људи није пришао ближе и тражио храну за њих? Зато што они нису осећали ни глад, иако су дуго стајали са Њим. Нити су глад осећали ученици Његови, када им је Он рекао: Нахраните их, јер су још несавршени. Молим вас само запазите Учитељеву вештину: колико их је Он сабрао због њихове вере. Он није рекао: Нахранићу их Ја. То би сви окупљени и лакше прихватили, јер су Га гледали као човека. Зато јеванђелист Марко и каже: Они не разумеју шта им говори, јер су им срца отврдла. У пустињи су, а Онај који храни цео свет је тамо ставио храну међу њих, и мада је доста време прошло, Онај који је изнад времена чини тако још једно чудо. Зашто Он гледа ка Небесима и благосиља? То је било зато да би му поверовали да је Он од Оца, и да је исти са Њим. Али сведочанства о томе понекад се међусобно супротстављају… Зашто Он чини ствари које нико други пре Њега није чинио? Он то ради због посебног разлога, да би им уздигао веру. А уједно нас учи и другој ствари: колико је храна небитна. Ученика је било дванаест, а пет хлебова и две рибе, што је мало и ако су сви постили, а људи много па су се сви заситили… (Св. Јован Златоуст, Омилија 49 на Мт. 14, 1, 2)