Из поука Преподобног Григорија Паламе
Прва тајна Крста јесте у одвајању од света и удаљењу од ближњих по телу када су они препрека побожности и побожном начину живота, као и у телесном аскетизму, који је сам по себи (без постојања духовних подвига – прим. ред.) мало користан, како и говори ап. Павле (1. Тим. 4, 8). На тај начин, сагласно овој првој тајни Крста, нама и свет и грех бивају распети када од њих бежимо. Друга тајна Крста јесте у распињању себе свету и страстима, када страсти и грех беже од нас. Немогуће је, наравно, да страсти и грех потпуно побегну од нас и да не дејствују заједно у нама уколико се не будемо погружавали у богосозерцање: јер ми распињемо себе свету и страстима тек када упражњавањем врлина узиђемо ка созерцању и кад, украсивши и очистивши нашег унутарњег човека, у себи самима пронађемо скривено божанствено благо и изнова откријемо Царство Божије које је унутра у нама, а што и јесте распињање самога себе за свет и за страсти. Од таквих мисли у срце улази духовна топлина, која разгони зле помисли као муве, излива духовни мир и утеху у души и даје освећење телу, како и каже Псалмопојац: Запали се срце моје у мени, и у размишљању моме разгоре се огањ (Пс. 38; 4). Управо то и јесте оно чему нас је поучио један од богоносних Отаца, говорећи: „Уложи сваки труд да твоје унутарње делање буде по вољи Божијој и тада ћеш победити спољашње страсти“. На то нам обраћа пажњу и велики (апостол) Павле: По Духу ходите, каже, и похоту телесну нећете чинити (Гал. 5; 16). Зато нам и на другом месту пише, саветујући нас: Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином (Еф. 6; 4): јер созерцање укрепљује и помаже жељни део душе, гасећи телесне жеље. И велики (апостол) Петар још очигледније нам је показао шта су то бедра, а шта је то истина: Зато опасавши бедра својега ума, будите трезвени, сасвим се надајте благодати која ће вам се донети када се јави Исус Христос (1. Петр. 1; 13).
Према томе, будући да се не можемо потпуно удаљити од рђавих страсти и света греха, нити од тога да оне заједно дејствују у нама уколико не обитавамо у богосозерцању, то се и такво созерцање, које распиње свету оне који су га удостојени, такође јавља као тајна Крста. Тако је и у Мојсејево време оно (његово) созерцање грма који је горео а није сагоревао пројавило тајну Крста, већу и савршенију од оне која је била пројављена у призвању Авраамовом. Значи ли то да је Мојсеј био савршеније посвећен у тајну Крста од Авраама? Да ли се и каквим се доказом може потврдити оваква тврдња? Требало би знати да Авраам, када је био призван, и поред чињенице призвања још увек није био посвећен у ту трећу тајну Крста, тј. у созерцање, што се догодило касније, након тог призвања, и то не једном или двапут, већ више пута, мада сада немамо довољно времена да о свему томе говоримо.