У име Оца и Сина и Светога Духа!
Љубљена браћо и сестре у Господу, Свети Јован нас је данас сабрао у једном од најчудеснијих, најлепших, најстаријих македонских светилишта – духовном огњишту кроз векове – Бигорском манастиру, посвећеном Светом Јовану Крститељу и Претечи.
Данас славимо празник Усековања главе Светог Јована, догађај коме је посвећен овај дан и који овај манастир слави као своју славу. Свети Јован је једна од најзначајнијих личности у историји спасења, како старозаветној тако и новозаветној, јер је последњи старозаветни и први новозаветни пророк. Он представља својеврсни мост између Старог и Новог завета. Он је пророк о коме су пророковали чак и пророци Старог завета. Само Јеванђеље сведочи да се речи књиге пророка Исаије односе на њега, када каже: „Глас онога који вапи у пустињи: ‘Приправите пут Господњи, поравнајте у пустињи пут Богу нашем’“ (Ис. 40:3). У време када пророк Исаија изговара ове речи, односи се на повратак јеврејског народа из вавилонског ропства, објављујући да ће се народ вратити, али Бог неће бити само са њима, већ ће ићи и пред њима. И као што је био пример у древна времена, цар је ишао први, а народ за њим – али претходно је послат претеча, тако су и тада послати људи који су припремили пут пред Богом. Тамо се говори о повратку народа у Обећану земљу. Светог Јована, с друге стране, знамо као Крститеља Господњег, али и као Претечу, јер је припремио пут за долазак нашег Спаситеља, Господа Исуса Христа, у обећано Царство Небеско.
Свето писмо каже да је, по чудесној промисли Божјој, Спаситељ дошао тачно када се време испунило и када је свет био спреман за то. Многи ће рећи: Како је могао бити спреман?! Када је Христос дошао, проповедао је љубав, милосрђе, правду, а на крају су га одбацили, па чак и разапели на крсту и предали смрти. Међутим, ако пажљивије прочитамо Свето Јеванђеље и заронимо у опис јеванђелских догађаја, видећемо да је управо Свети Јован посветио цео свој живот Богу и који је био истинска припрема за Христов долазак и за прихватање Христове поруке. Није случајно што су бројни Христови следбеници, па чак и Његови најближи ученици, били управо Јованови ученици.
Свети Јован Јордански проповедао је покајање као услов за улазак у Царство Небеско. Дакле, као што је старозаветни народ требало да уђе у Обећану земљу после ропства, тако је Свети Јован припремао људе свог времена да изађу из духовног ропства и буду спремни да уђу у Царство Божије, Царство Небеско, које се приближавало, а остварило се доласком Христовим.
И како је Свети Јован објавио, основни услов за ово је било покајање. А покајање прво значи да човек препозна истину, своју грешност, промени мишљење и покаје се пред Богом. Свети Јован, с друге стране, био је заиста човек истине. Живео је истински по закону Божјем и стога је имао храбрости и врлине да говори истину. Чак и пред онима који нису хтели да је чују и који нису желели да је чују.
Кроз данашње јеванђелско читање, могли смо да се сетимо и вратимо на оне тренутке који описују Јованово страдање и његово погубљење. Покушаћу да поновим забележену историју у само неколико редова. Свети Јован је био затворен јер је, између осталог, јавно осудио Ирода што се незаконито оженио женом свог брата, иако је још био жив. Немајући храбрости да га убије, дао га је затворити. Јеванђеље каже да је на свој рођендан, на гозби, када су сви тамо били преједани и пили, Ирод, пијан, обећао ћерки своје жене да ће јој дати све што пожели. А она је затражила главу Светог Јована Крститеља. И добила је.
И ево, данас, ми овај дан свечано славимо, али је то и празник за који знамо да је један од ретких празника у години за који је Црква установила пост. И многи ће рећи, то је због мучеништва Светог Јована, који је мученички постовао, коме је одсечена глава. Али ако узмете животе светаца, приметићете да је већина светаца мученици, са мучеништвом какво данас људски ум не може ни да замисли. Ако дубље истражимо, видећемо да је од Старог завета било покушаја да се људи присиле да се одрекну Бога и своје вере. Такви су примери из времена Макавејаца, када је безбожни цар забранио да се деца обрезују по Божјем закону и наредио да се мајке које су обрезале своју децу поставе на врх зидина и одатле заједно баце доле. Знамо за велики број светаца који су живи бачени дивљим зверима, растргани, мучени, стављани у кључале казане, кожа им је одрана – и сада ће неко рећи: па, зашто је онда овај пост установљен само за данашњи празник?
Пост је, пре свега, да нас подсети на само мучеништво, али још више на разлоге који су довели до тог мучеништва. А то је било преједање, пијење и опијање. Веома често и с правом кажемо да је духовни пост важан, али то не значи да је физички пост неважан. То видимо не само овде, већ и при првом паду, када је човек изгубио рај, када је прекршио прву заповест примљену од Бога, и да је то учињено из недостатка уздржаности и непослушности Богу.
Зато, уз јеванђеоска размишљања за овај дан, помолимо се да нам Свети Јован буде стални заступник и заштитник пред Богом, и да сви ви код куће понесете Божји благослов са собом. Нека му буде на многаја лета!
*Проповед Његовог Високопреосвештенства Митрополита дебарског и кичевског, господина Георгија, изговорена на празник Усековања главе, у Бигорском манастиру, 28. августа/11. септембра 2025. године.