Јерархија јурисдикције (управе) може имати неограничен број ђаконских, презвитерских и епископских степена, који се добијају назначењем и који имају привремени карактер.
У ђаконском чину свештенства постоји одликовање – протођакон (први ђакон – преко десет година службе), а у монаштву (овде треба напоменути да монаштво и није чин, него завет) архиђакон (ђакон који је по части изнад осталих ђакона).
У презвитерском чину свештенства постоје следећа одликовања (достојанства): протонамесник (лице које се до двадесет година службе истиче својим радом), протојереј (лице са преко двадесет година свештеничке службе) и протојереј-ставрофор (угледни свештеник с правом ношења крста на грудима), док су одликовања (достојанства) у презвитерском чину, код монаха: игуман (старешина манастира), синђел (свештеномонах са правом ношења црвеног појаса), протосинђел (први по части међу синђелима) и архимандрит (реч долази од грчке речи αρχή која значи изнад, и египатске речи мандра која значи тор, стадо).
У епископском чину постоје следећа достојанства: Митрополит (у првим вековима хришћанства – eпископи главних градова римских провинција), aрхиепископ (први епископ у већим областима – патријархатима) и патријарх (први епископ међу једнакима).
Црквом Христовом на земљи управља црквена јерархија. Али, највишу власт у Цркви имају Васељенски Сабори чије су одлуке обавезне за све православне хришћане свих времена. Једина Глава Цркве, и на небу и на земљи, јесте Богочовек Исус Христос.