У старини, када су веома често крштавани одрасли људи, ради њиховог погружења у припрати је прављен нарочит базен са степеницама, који је имао облик крста и називао се баптистеријум (односно крстионица). Обнављање свести о неопходности потпуног трократног погружења у Светој тајни крштења довела је до тога да се данас све чешће зидају храмови са аутентичним крстионицама, у припрати или у параклису. У недостатку крстионице, одрасли се крштавају и у рекама, морима и базенима. У храмовима који немају баптистеријум, под видом крстионице наилазимо на специјалну посуду за крштење (грч. κολυμβήθρα), која је погодна једино за крштавање мале деце. То је мермерна фиксна фијала или покретна метална посуда са постољем, која треба да испуњава формалне прописе светог крштења, што значи да треба да буде довољно велика да се у њу може потпуно погрузити тело детета.