Појмовник православља: Књига Откривења

Апокалипса (или, у преводу са грчког, Откривење) Јована Богослова једина је пророчка књига Новог Завета. Она предсказује будућу судбину човечанства, свршетак света и почетак новог, вечног живота због чега се, сасвим природно, налази на самом крају Светог Писма.

Древно предање везује писање Апокалипсе за крај првог века. Тако, на пример, Свети Иринеј пише: „Апокалипса се појавила мало пре овога и готово у наше време, пред крај Домицијановог царевања.“ Историчар Јевсевије (почетак 4. века) саопштава да пагански писци, савременици Јована Богослова, помињу његово прогонство на острво Патмос због сведочења о божанском Логосу и везују тај догађај за 15. годину Домицијанове владавине (царевао је од 81-96. г. наше ере). Према томе, Апокалипса је написана крајем првог века, када је свака од седам малоазијских Цркава којима се обраћа Јован, већ имала своју историју. Приликом поступног читања Апокалипсе, она се може поделити на следеће целине:

1. Уводна слика јављања Господа Исуса Христа Који заповеда Јовану да запише откривење о седам малоазијских Цркава.
2. Писма упућена у седам малоазијских Цркава (Отк. 2. и 3. глава) у којима је, истовремено с поукама тим Црквама, скицирана и судбина Цркве Христове – од апостолских времена па до свршетка света.
3. Виђење Бога Који седи на престолу, Јагњета и небеског богослужења (Отк. 4. и 5. глава). Ово богослужење се допуњује виђењима у следећим главама.
4. Од 6. главе почиње разоткривање судбине човечанства. Виђење Јагњета-Христа како скида седам печата са тајанствене књиге служи као почетак описа разних фаза битке измeђу добра и зла, између Цркве и ђавола. Та битка, која започиње у човековој души, распростире се на све стране људског живота, појачава се и постаје све страшнија (до 20. главе).
5. Оглашавање седам ангелских труба (Отк. 7-10. глава) означава почетне несреће које морају сустићи људе због њиховог неверја и грехова. Описује се позлеђивање природе и појава сила зла у свету. Пред почетак несрећа, верујућима се на чело ставља благодатни печат који ће их сачувати од моралног зла и од удела безбожника.
6. Виђење седам знакова (Отк. 11-14. глава) показује човечанство које је подељено на два непомирљива табора – на табор добра и на табор зла. Добре силе усредсређују се у Цркви Христовој и овде су представљене у лику Жене одевене у сунце (Отк. 12. глава), док су силе зла усредсређене у царству звери-антихриста. Звер која је изашла из мора представља символ зле световне власти а звер која је изашла из земље символ искварене религиозне власти. У овом делу Апокалипсе први пут се јасно појављује свесно, извансветско зло биће – змија-ђаво који организује и руководи битку против Цркве. Два сведока Христова символизују овде проповеднике Еванђеља који се боре против звери.
7. Виђење седам чаша (Отк. 15-17. глава) изображава мрачну слику општесветске отпадије. Битка против Цркве постаје крајње напрегнута (Армагедон, Отк. 16, 1) а искушења неподношљиво тешка. У лику Вавилона-блуднице представљено је човечанство које је отпало од Бога и усредсредило се у престоници царства звери-антихриста. Зла сила шири свој утицај на све области живота грешног човечанства, после чега започиње Божији суд над силама зла (овде се суд Божији над Вавилоном описује у општим цртама, у својству пролога).
8. У следећим главама (Отк. 18-19) исцрпно се описује суд над Вавилоном. Овде се показује пропаст узрочника зла међу удима – антихриста и лажног пророка, представника како грађанске, тако и јеретичке, антихришћанске власти.
9. У 20. глави резимира се духовна битка и светска историја. Она говори о двократној победи над ђаволом и о царевању ученика. Иако су физички пострадали, они су духовно победили и већ се наслађују блаженством на небу. Овде је обухваћен целокупан период постојања Цркве, почев од апостолских ремена. Гог и Магог оличавају свеукупност свих богоборачких сила, земаљских и преисподњих, које су током хришћанске историје војевале против Цркве (Јерусалима). Оне ће бити истребљене Другим доласком Христовим. Најзад, вечном мучењу бива подвргнут и ђаво, древна змија која је поставила почетак свим безакоњима, неправдама и страдањима у васељени. Крај 20. главе приповеда о свеопштем васкрсењу мртвих, о Страшном суду и о кажњавању безбожника. Тај кратки опис сумира Страшни суд над човечанством и над палим ангелима и резимира драму васељенске битке између добра и зла.
10. Две завршне главе (Отк. 21-22) описују ново Небо, нову Земљу и блажени живот спасених. То су најсветлија и најрадоснија поглавља у Библији.

„Појмовник православља“ је пројекат мисионарског портала „Кинонија“ који уз менторство својих катихета припремају и реализују ученици Православног катихизиса – Верске наставе из више средњих школа.