Јеванђелски одељак, прича о Блудном сину (Лк. 15, 11–32) убраја се међу најпотресније и најутешније речи Светог Јеванђеља.
Није једноставно прича о породичном раскиду и помирењу; она у дубини открива срце Бога Оца и Његову безусловну љубав према сваком човеку.
Овом причом Христос нам открива да, ма колико се човек удаљио, ма колико се „изгубио“, пут повратка увек остаје отворен.
Блудни син захтева своје наследство и напушта очев дом. Он бира самодовољност, привид неограничене слободе, живот без граница и без истинског односа.
Али удаљавање од оца на крају га доводи до сиромаштва — не само материјалног, него пре свега егзистенцијалног. Глад коју доживљава не тиче се само тела; то је глад душе која се одвојила од извора живота.
Тамо, на дну свога пада, рађа се најспасоноснији догађај: самопознање. „А кад дође к себи“, како каже Јеванђеље, он се сећа ко је и одакле потиче.
Повратак блуднога сина није тријумфалан, већ смирен, испуњен страхом, стидом и кривицом. Он не тражи оправдање, него милост. Ипак, још пре него што успе да проговори, Отац трчи да му пође у сусрет.
Он га не прекорева, не кажњава, не подсећа га на његове грешке. Грли га, указује му част и враћа га у достојанство сина. То је икона Бога: Оца који чека, који се нада, који стоји на прагу Своје љубави са раширеним загрљајем.
Бог Отац не тражи савршенство, него искреност. Он не захтева да Му се вратимо беспрекорни, већ покајани, преумљени. А покајање не значи само жалост због прошлости, него промену пута, повратак у живи истински однос, тражење истинске љубави.
Ко признаје своју потребу за Богом и жели да се врати, бива примљен без услова и предуслова.
У свету у којем се многи губе у беспућима погрешних избора, разочарања, усамљености или привида самодовољности, прича о блудном сину одзвања као лични позив свакоме од нас.
Она се обраћа сваком срцу које се уморило од лутања, свакој души која се осећа празно. Не бој се повратка. Бог не чека да те осуди, него да те загрли.
Тамо, у живом односу са Њим, човек поново проналази своје истинско биће, своје достојанство и свој прави дом. Очев дом остаје отворен. Једино што је потребно јесте наша одлука да кренемо путем повратка.
*Ауторски текст Митрополита солунског Филотеја на јеванђелско зачало о блудном сину (Лк. 15, 11–32), објављено у часопису Тессалоники (εφημερίδα Θεσσαλονίκη).