Писмо преподобног старца Амфилохија Макриса, свом духовном чеду, Марији
„Драго моје чедо, Марија,
радуј се у Господу.
Пажљиво читам твоје писмо и тражим у њему своје слабости. Истина је да су ме заболела твоја замршена осећања и често сам пред Христом Божанствене Евхаристије топло молио за твоје исцелење и просветљење. На несрећу, истина је да је атмосфера на универзитету, на ком се налазиш, нездрава. Тамо се о Хришћанству учи само кроз историју и филологију, без хришћанске вере. Зато тамо, без вере, ни не можеш наћи лек за своје исцелење. Лек за исцелење можеш да нађеш само међу људима вере и међу онима који настоје да стекну хришћанске врлине.
Поред тога, хришћанске личности, са којима си у Атини, веома су далеко од пута којим су ходили Оци наше Православне цркве. Жртвовање, уздржање и девственост, заједно са сиромаштвом и несклоношћу ка славољубљу, данашњи новохришћани сматрају утопијом. Зато ми је жао, драга моја Марија, што око себе немаш људе који зраче православљем. Ове врлине, које сам поменуо, Свети Оци, преподобни, мученици, па и сами апостоли сматрали су основама од којих почиње усавршавање у практиковању хришћанских врлина. Они који данас поучавају богословију филолошки, те основе занемарују, изврћу их и због тога су толико далеко од Христа, далеко од олтара, а близу богатих трпеза и банковних рачуна.
И баш сада се спремаш да путујеш на света места, када нећеш бити у стању да осетиш ништа од истинске вере и љубави током обреда, само ћеш да осетиш сумње и велику разлику између себе и богослова са којима ћеш бити на том путу. Бојим се да ћеш од тог путовања, уместо користи, имати само штете, јер то поклоњење светим местима треба да прати вера и љубав према Господу нашем Исусу Христу.
Зато богомисли далеко од свих, моли се и веруј у светост оних места на којима ћеш се наћи. Молим те, клекни на светој Голготи, на светом Гробу, и у светој Пећини у Витлејему и топло се помоли за мене и за све своје сестре.
Сада, када си на путу душевног исцелења, буди изузетно пажљива на том путовању. Веруј, Марија, да је ђаво веома пољуљао твоју одлуку да живиш светим животом девствености и да због тога толико ратује са тобом. Ја те сада ценим још више, јер ћеш из те борбе изаћи као победница, овенчаће те руке твог Младенца Христа венцем од увек свежег цвећа… Сада, када ти је прошла грозница и када си на путу исцелења, чувај се хладноће, не прилази људима који су верски хладни, јер ти се може догодити да ти се болест искомпликује. Излажи се благотворном дејству топлих зрака Сунца Христа. Допусти да ти Његова љубав огреје душу и срце, како би могла да живиш у духовном здрављу без обзира на то колико је хладна атмосфера око тебе.
Са најтоплијим очинским благословом,
твој старац,
Амфилохије Макрис
Приредила редакција портала „Кинонија“