Из поука Светог Василија Великог
Пост чува децу, уцеломудрује младога, а старца чини достојним поштовања. Јер, старост украшена постом бива још достојнија поштовања. Пост је најдоличнији украс жена, узда у цветању младости, чувар супружништва, хранитељ девствености. Такве су његове бриге у сваком дому. Како, међутим, пост дејствује у нашем друштвеном животу? Он читав град и читав народ чини послушним утишавајући метеж, смирујући свађе и прекидајући оговарање. Који ће учитељ својим доласком тренутно прекинути дечји жамор као што ће почетак поста утишати немире у граду? Који се забављач појавио у време поста? Који је раскалашни скуп потекао од поста? Нежни осмеси, блудничке песме и бучни скупови се истог тренутка удаљују из града, протерани постом као неким строгим судијом. Кад би га сви прихватили за саветника у својим делима, ништа не би спречавало да у читавој васељени завлада дубоки мир: народи не би устајали једни на друге и војске се не би међусобно сукобљавале. Кад би господарио пост, не би више ковали оружје, не би се састајали судови, не бисмо никога држали у оковима: једном речју, не би било ни пљачкаша у пустињама, ни клеветника у градовима, ни пирата на мору. Кад би сви били ученици поста, по Јововим речима, не би се чуо ни глас цариника (Јов 3,18). Наш живот не би био жалостан и преиспуњен чамотињом кад бисмо усвојили пост. Јер, очигледно је да би он свакога научио н.е само уздржавању од јела, него и потпуном удаљавању и отуђивању од среброљубља, лакомости и сваког другог порока. Након њиховог искорењивања, ни нас ништа не би спречавало да живот проводимо у дубоком миру и без душевне пометње.